Privatizacija vodosnabdjevanja

Argument je jasan. Konkurencija je preduslov za fer poslovanje i od nje koristi imaju prije svega potrošači - jer usluge postaju bolje i jeftinije. Tako potrebu za novim pravilima obrazlaže Evropska komisija (EK). Propisi regulišu raspolaganje koncesijama. Do sada je vodosnabdjevanje u Njemačkoj bilo u ingerenciji opština. One su garantovale snabdijevanje vodom svim građanima, ali i preduzećima u određenom regionu. Sada bi to moglo da se promijeni. Ova oblast bi ubuduće mogla da se nađe u rukama privatnika.

Okretanje profitu će ugroziti kvalitet vode?

Zaokret u politici dodjeljivanja koncesija na nivou Evropske unije, trebalo bi da dovede do usklađivanja pravila svih članica, a vodosnabdijevanje je samo jedan u nizu sektora. Naime, Evropska komisija (EK) je još krajem 2011. godine definisala propise o kojim će se u martu izjasniti poslanici Evropskog parlamenta. Opštine protestuju, insistiraju na pravu na samoupravljanje, ne želi da im EK gazduje. Njihov argument je da vodoprivreda mora biti prilagođena regionalnim uslovima.

"Sa strujom je lako, vodu ne možete miješati", kaže Hans-Joahim Rek, izvršni direktor Udruženja komunalnih preduzeća u Njemačkoj. On smatra da će održavanje higijenskih standarda usljed privatizacije vodovodnog sektora biti narušeno. "Gdje god je vodosnabdijevanje u Evropi privatizovano, građani su imali loša iskustsva", kaže Rek i navodi primjer Pariza, u kojem upravo zbog kvaliteta vode, vodoprivreda ponovo dio javnog sektora.

Privatnike zanima jedino profit

I Matijas Ladšteter, ekspert u vodoprivredi, saradnik sindikata Verdi ne vidi logiku u novim pravilima u dodjeljivanju koncesija. Navodi primjer Berlina, gdje je jedan dio sektora, krajem 90-tih privatizovan. Svi su očekivali da će privatizacija dovesti do niži cijena. Desilo se potpuno suprotno, cijene su u glavnom gradu Njemačke konstantno rasle, podsjeća Ladšteter u razgovoru za DW.

"Do današnjeg dana su usluge u tom sektoru poskupile za više od 30 odsto. Od toga najmanje šest do deset odsto predstavlja čist profit od privatizacije, od koje u vodoprivredi Berlina nije ostalo ništa." Umjesto da vode računa o infrastrukturi vodovoda, preduzeća su brinula o profitu. S druge strane, opštine nisu fokusirane na zaradu, one nemaju drugi interes, nego da vode računa o potrebama svojih građana.

Najekstremniji slučaj neuspjele privatizacije vodovoda je prema mišljenju Evelin Gebhard, poslanice stranke SPD, grad London. Tamo je oko 40 odsto obrađene vode završavalo u zemljištu, jer preduzeće nije htjelo da investira u zamjenu vodovodnih cijevi.

Prinudna privatizacija?

Za eksperta Matijasa Ladštetera, najgori scenario je prinudna privatizacija, koju bi nova pravila EU mogla da prouzrokuju. Opravdana zabrinutost, kaže Evelin Gebhart, koja je ujedno i poslanik u Evropskom parlamentu. Opštine i gradovi će, prema direktivi EU, morati da objavljuju sadržaj ugovora, ukoliko više od 20 odsto prihoda ostvaruju u privatnom sektoru. Pri tome, treba imati na umu da je vodoprivreda u većini opština u Njemačkoj u potpunosti u javnom sektoru. Istovremeno, elektroprivreda je već privatizovana, a u nekim gradovima i javni prevoz. Kada se svi prihodi saberu, mogao bi se steći utisak da je i privatizacija vodovodnog sektora neizbježna.

U drugim državama Evropske unije nije tako, zbog čega su mnoge opštine u Njemačkoj u nezavidnom položaju, smatra Gebhartova. Privatizacija nije sporna, tvrdi političarka SPD-a, ali samo sa "jasnim, održivim kriterijumima". "Posao ne bi smio da dobije onaj ko ima najpovoljniju ponudu, već onaj ko garantuje kvalitet."

Autori: Günther Birkenstock / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić