Samo ćeš ostati bez glave

„Ne brini, neće ti se ništa desiti, samo će ti se glava zakotrljati“, kaže nametljivi čovjek, namazan bijelom šminkom, sa velikim čupavim brkovima. On nosi cilindar, a dok priča, čuje se snažni bavarski naglasak. On je dželat. Egzekutor Oktoberfesta u Minhenu.

Njegova pratilja na sceni je žena obučena u crni kostim iz davnih vremena. I ona nosi cilindar. „Svako koga treba da pogubimo dobija vrećastu kapu, tako da ne može da vidi šta se okolo dešava“, kaže ona. Dodaje da im trenutno nedostaje jedna žrtva za njihov jezivi posao.

400 nastupa svake godine

„Pogubljenja“ se dešavaju u prosjeku 25 puta dnevno tokom 16 dana trajanja Oktoberfesta. Ona predstavljaju najveću atrakciju malog pozorišta Šihtl, koje nudi tu predstavu još od 1869. godine. Odsijecanje glava za Ringa predstavlja rutinu, jer on drži poziciju dželata već 30 godina.

Žrtva za upečatljivu giljotinu se lako nađe. Ovoga puta, to je žena koja je odabrana iz grupe obučene u tradicionalne „dirndl“ haljine. Na svom putu do bine, njene drugarice se smiju i navijaju za nju. Tada nastupa dželat Ringo: njegova asistentkinja joj vezuje oči i stavlja vreću na glavu.

Jedan, dva, tri!

„Uspravi glavu, tako će ti biti lakše da umreš,“ reži Ringo. Njegovi komentari ponovo izazivaju lavinu smijeha i navijanje iz publike. Žena sjeda na klupu iza giljotine, zatim mora da legne preko nje i da postavi glavu na odgovarajuće mjesto.

Oštrica svetluca ispod reflektora, a publika se postepeno utišava. Napetost raste. „Hajde sada da brojimo do tri! Onda će oštrica da padne, a sa njom i glava,“ kaže asistentkinja, koja preuzima vođstvo na bini. „Jedan, dva, tri!“ Oštrica pada i siječe. Ali, naravno, niko nije povrijeđen.

Dželat Ringo može da odvoji malo vremena za kratak razgovor. Sljedeća predstava počinje ubrzo, jer svaka traje samo 15 minuta. Pogubljenje je glavni element predstave, ali ne i jedini. U predstavi ima i magije, plesa, žongliranja. Tim broji ukupno 11 članova. A kako izgleda dnevni raspored jednog dželata? „Dan traje 14 sati, a kada odem u krevet, treba mi dva sata da zaspim, jer mi se glava okreće“, kaže Ringo, čije je pravo ime Hjalmar Maksimilijan Pretorijus.

Jednostavno

Ali, vrijedilo je. Ono što taj događaj čini posebnim za njega je atmosfera Oktoberfesta i činjenica da ovaj posao ima tako dugu tradiciju. Sve se radi veoma jednostavno i bez savremenih elektronskih efekata, a ljudi se i dalje dobro zabavljaju gledajući predstavu. Za publiku – danas, kao i u devetnaestom vijeku – ima nečega posebno senzacionalnog u gledanju lažnog pogubljenja. Ringo se redovno našali kada priča o svom poslu.

Poslije predstave, reakcija dolazi istog trenutka i uglavnom je pozitivna, kaže Manfred Šauer, vlasnik tog malog pozorišta. „Način na koji publika reaguje pokazuje nam da oni i dalje uživaju u ovoj predstavi, iako se ona igra već 144 godine.“ Šauer je preuzeo poslovanje pozorištem još 1985. godine. On takođe ima i ulogu najavljivača predstave koji pokušava da privuče ljude da dođu i gledaju. Duž zidova pozorišta, od 2007. godine postoje i mjesta gde može nešto da se pojede i popije.

14000 „ubijenih“

Pretorijus procjenjuje da je tokom cijele svoje dželatske karijere pogubio oko 14.000 ljudi. „Dao sam svoj doprinos,“ smije se on. „Istrijebio sam čitav jedan omanji grad.“ Do sada je trebalo već i da se penzioniše, ali on kaže da prosto ne može da prestane da radi u ovom pozorištu.

Kako se postaje dželat Oktoberfesta? Za takav posao ne postoji oglas. „To je posao koji se preuzima od onoga koji je to radio prije tebe i koji te pita da li bi htio da preuzmeš tu ulogu.“ Tako da ili daš otkaz poslije prve sezone ili „nastaviš to da radiš dok ne padneš sa nogu.“ Pretorijusov prethodnik je obavljao ovaj posao dok nije napunio 92 godine.

Autorke: Insa Mug / Nevena Cukućan

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić