Sir iz 80-ih i vino sa sumporom

Zdravlje ljudi danas je ugroženo na svakom koraku. Ali, kada i oni koji proizvode i prodaju prehrambene proizvode koriste „prečice“, kako bi uvećali svoj profit, to onda zaista prevazilazi svaku mjeru.

U izvještaju italijanskog Pokreta za zaštitu potrošača i Lige za zaštitu životne sredine objavljeni su zapanjujući podaci. Nedavne kontrole kvaliteta hrane koju jedu Italijani objelodanile su podatak da se u prodavnicama često može naći smrznuta riba kojoj je istekao rok trajanja, vino pomiješano sa hlorovodoničnom kiselinom, reciklirani sir star više od 20 godina. Dr Đuzepe Vadala koji se nalazi na čelu državnog Instituta za kontrolu kvaliteta kaže da je takvo bahato ponašanje prevršilo svaku mjeru:

„Mi neprestano kontrolišemo proizvode. Međutim, postoje skriveni magacini u kojima se skladišti hrana kojoj je istekao rok trajanja. Prodavci onda čekaju na priliku da te proizvode stave u prodaju. Slučaj sa sirom iz 1980. godine je zaista ekstreman, ali to ipak znači da su kontrole efektne.“

U kontrole se uključila vojska

Kontrole u Italiji pojačane su 2008. godine. Italijanska vojna policija od tada je zaplijenila čak 34 miliona tona neispravne hrane, što je bilo čak 142 odsto više u odnosu na količinu namirnica zaplijenjenih u 2007. godini. Pukovnik Pjer Luiđi Feli nalazi se na čelu jedinice protiv falsifikovanja, vojno-policijske divizije za zdravstvenu zaštitu:

„Najveći rizik postoji u sektoru prodaje mesa i mesnih prerađevina, jer su to proizvodi koji se brzo kvare. Međutim, naša jedinica je dobro opremljena i mi se neprestano borimo protiv takvih prevara.“

"Šta znaju stranci šta je pravo vino"

Beskrupulozni proizvođači smatraju da je lakše prevariti strance, jer oni ne znaju da razlikuju pravu mocarelu, ili bocu Ćantija od jeftine imitacije. Dr. Vadala i njegov tim nedavno su raskrinkali grupu koja je pravila imitacije italijanskih vrhunskih vina koristeći jeftino vino, šećer, hlorovodoničnu i sumpornu kiselinu:

„Falsifikovani proizvodi se često prodaju izvan Italije, jer proizvođači znaju da je lakše prevariti strance. Oni najčešće ne mogu lako da prepoznaju šta je original, šta falsifikat. Međutim, svi potrošači bi trebalo da obrate više pažnje na proizvode koje kupuju. Cijena je očito veoma važan kriterijum.“

Slaba korist od Agencije za bezbjednost hrane EU

Predsjednik italijanskog Pokreta za zaštitu prava potrošača Antonio Longo kaže da je sada više nego ikada potrebna odlučna akcija na evropskom nivou:

„Evropska Agencija za bezbjednost hrane, čija je centrala u Italiji, ne funkcioniše baš najbolje. Od njih dobijamo jako malo informacija, koje su najčešće birokratske i koje prosječan građanin ne može ni da razumije.“

Ljudi iz Pokreta kažu da ne žele da stvaraju atmosferu opšte panike, već samo žele da skrenu pažnju potrošača da budu odgovorni prvenstveno prema sebi. Savjeti kojih se treba pridržavati su: pažljivo čitanje deklaracija, cijena ne treba da bude jedini kriterijum i ukoliko naiđete na proizvod koji vam izgleda sumnjivo, obavezno obavijestite lokalne vlasti.

Autorke: Štefani Rajson / Natalija Miletić

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić