SPD ali ni Zeleni neće jeftino u vladu

U pojedinim trenucima tokom jučerašnjeg glasanja izgledalo je da je apsolutna većina za CDU i CSU nadohvat ruke. Doduše, ta većina bila bi jako tanka – radilo bi se o jednom ili dva poslanika. Čisto teoretski, to bi bilo dovoljno za vladu Unionista. Da li je takva vlada zaista ono što ta partija želi? Naime, prije ili kasnije bi se desilo da se jedan od poslanika razboli ili da ne može da glasa baš u trenutku kada se parlament izjašnjava o nečemu važnom. Ili da poslanik odluči da glasa protiv ustaljenog mišljenja u stranci. Šta onda? Takva vlada ličila bi na partiju koja na na jedvite jade prelazi izborni prag.

Kancelarka nije željela da se bavi tim pitanjima odmah nakon izborne pobede. O koalicijama će se raspravljati u ponedeljak, na partijskim skupovima. „Ali mi možemo da slavimo, jer smo postigli sjajan rezultat“, raduje se Angela Merklel, kojoj je očigledno bilo drago što je njena partija dobila znatno više glasova nego što se očekivalo. Merkelovu čeka treći mandat. Ona uvjerava javnost da će ostati na vlasti makar do 2017. godine.

Teška vremena za SPD

Nasuprot tome, rivali iz Socijialdemokratske partije djeluju mamurno. Ova partija je postigla drugi najgori rezultat u istoriji SPD-a, zaslugom Pera Štajanbrika Peer Steinbrueck) , koji je bio kandidat za kancelara. SPD je prošao bolje nego 2009, ali samo za tri odsto glasova. Prije izbora 2009., u Njemačkoj je vladala velika koalicija SPD-a sa demohrišćanima. CDU je tada stekao glasove svojim učešćem u vlasti – za razliku od SPD-a. To će sigurno biti važan faktor ako CDU ponudi koaliciju. SPD će odbiti da ponovo bude na vlasti kao mlađi partner i tražiće da u koaliciji dođe do izražaja.

Nosilac liste SPD-a Per Štajnbrik, već je okarakterisao situaciju kao nejasnu. „Zbog toga je dobro što SDP ne spekuliše o tome kako bi mogla da se sastavi vlada. Lopta je kod gospođe Merkel. Ona mora da stvori većinu“, kaže on. Ako SPD zaista obezbijedi većinu za vladu, pregovori će vjerovatno trajati dosta duže od onih u 2005. godini.

Mnogo spornih tema

SPD će sigurno pokušati da sprovede svoja glavna predizborna obećanja. To je zakonski minimalac na nivou cijele Njemačke od 8,5 evra po satu, novi propisi o privremenom radu i ukidanje posebnog dodatka za brigu o djeci. Taj dodatak su uveli demohrišćani, i on se isplaćuje roditeljima koji ne žele da pošalju svoju djecu u jaslice ili obdanište. SPD želi i da uspori rast kirija kao i da poveća maksimalnu poresku stopu za ljude sa velikim prihodima, i to na 49 odsto. Uz to, socijaldemokrate žele da djeci migranata koja su rođena u Njemačkoj pruže mogućnost za dvostruko državljanstvo.

Takav izborni program je u priličnoj mjeri orjentisan na lijevo, i vjerovatno neće naići na razumijevanje Angele Merkel. Prije svega što se tiče povećanja poreza i zakonski propisane minimalne satnice, jer su ove partije naizgled nepomirljive po tim pitanjima.

Nešto manje sukoba bi trebalo da bude oko spoljne politike. Demohrišćani i SPD su tu na istoj talasnoj dužini. To važi i za krizu u evro-zoni, koja će ponovo privući pažnju medija u narednim nedjeljama, najkasnije kada postane neophodno da se Grčkoj odobri i treći paket pomoći. Ipak, i što se tiče pružanja finansijske pomoći, i raznih mjera spasavanje, SPD je pouzdan partner Angele Merkel čak i kada djeluje iz opozicije.

Zeleni mogu da blokiraju

Velika koalicija mogla bi da u velikoj mjeri promijeni odnos snaga u Bundesratu – odnosno u Vijeću njemačkih pokrajina. Tamo su u većini njemačke pokrajine u kojima vladaju SPD i Zeleni. Ta većina će vjerovatno potrajati do 2016. Bundesrat će biti važan faktor u sprovođenju zakonskih rješenja nove vlade. Ali kako će trenutna većina u tom tijelu reagovati na zakone velike koalicije (demohrišćana i socijaldemokrata) – da li će ih stranka Zelenih blokirati? Odnos snaga je nezgodan i biće potrebno puno diplomatije.

Da li postoji alternativa? Levičarska vlada koju bi izglasali SPD, Zeleni i Levica ne može da se formira ni u teoriji. Demohrišćani zajedno sa Zelenima imaju većinu u parlamentu. Ali njihova politika biračima očigledno nije po volji, a još manje Angeli Merkel. Između nje i Zelenih ima previše starih sukoba. Nosilac liste Zelenih Jirgen Tritin je to jasno rekao još uveče nakon izbora. Zeleni će pregovarati sa demohrišćanima, ali za sada tu ima malo supstance, kaže on.

Autori: Sabine Kinkarc / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević