1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Mustafa: Sve što je na Kosovu pripada Kosovu

Bahri Cani2. juli 2015

„Zajednica srpskih opština ne smije imati izvršna ovlašćenja i preuzeti ulogu centralne vlade“, kaže u intervjuu za DW kosovski premijer Isa Mustafa. On je govorio i o drugim preprekama u dijalogu sa Srbijom.

https://p.dw.com/p/1FrJg
Deutschland Kosovo Mustafa bei Merkel
Foto: Getty Images/AFP/O. Andersen

DW: U Berlinu ste se sastali sa kancelarkom Merkel i ona je ponovila zahtjeve za borbom protiv organizovanog kriminala na Kosovu, kao i za osnivanjem Specijalnog suda za ratne zločine. Ti zahtjevi nisu novi – zašto već nisu ispunjeni?

Isa Mustafa: Uvijek možete okriviti ovog ili onog, i takođe reći da su Unmik i Euleks dugo bili odgovorni za pravni sistem na Kosovu. Mi smo tek sada dobili neka ovlašćenja. Ali, glavni razlog je što na Kosovu nije bilo dovoljno volje da se institucije u zemlji suoče sa takvim slučajevima. No, mislim da je sada vrijeme da preuzmemo odgovornost i naš pravni sistem tako organizujemo da se bavi i takvim slučajevima.

Što se tiče Specijalnog suda za ratne zločine, mislim da se ovde radi o posebnom slučaju, jer su istrage vodile međunarodne institucije i zato bi i kazne trebalo da budu na međunarodnom nivou. Uprkos tome što je parlament odbio naš prijedlog, želimo da to ponovo uradimo, jer Ustav omogućava da se u parlamentu ponovo glasa o istom predmetu. Takođe ćemo razgovarati sa diplomatskim predstavnicima na Kosovu, unijeti neke izmene u zakon, ali ne mijenjajući suštinu. Nadamo se da ćemo dobiti potrebnu dvotrećinsku većinu.

Deutschland Kosovo Mustafa bei Merkel
Isa Mustafa kod Angele Merkel u srijedu u BerlinuFoto: Getty Images/AFP/O. Andersen

Što se tiče organizovanog kriminala i korupcije, to su oblasti koje uzimamo veoma ozbiljno i protiv kojih moramo da se borimo. Moramo povećati broj tužilaca i sudija i privesti kraju mnoge procese.

Gorući problem je srpsko-kosovski dijalog, jer ne samo Njemačka, već i cijela EU očekuju sporazum o normalizaciji odnosa. Poslije 17 sati razgovora, posljednja runda u Briselu nije uspjela. Zašto?

Razgovarali smo zaista dugo i sve je bilo veoma teško i mučno. Posebno osjetljiva oblast je rad i funkcija Zajednica srpskih opština. Moramo biti veoma oprezni kako na Kosovu ne bi nastao treći nivo vlasti (između državne i opštinske, prim. red.), što je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima. Ta Zajednica ne smije imati izvršna ovlašćenja i preuzeti ulogu centralne vlade. Moramo naći način da se zadovolje potrebe opština sa srpskom većinom, ali u skladu sa Sporazumom iz Brisela 2013. godine. Treba osigurati da centralna vlada i lokalna samouprava imaju jasne odgovornosti, da se tu ne sudaraju. Imali smo tu poteškoća da nađemo zajedničko rješenje sa srpskom delegacijom.

Vi dakle sasvim odbijate mogućnost da Zajednica srpskih opština ima izvršna ovlašćenja, kako traži Beograd?

Srpska strana nije eksplicitno iznijela ovaj zahtjev, ali kada je u pitanju organizacija ove Zajednice, jasno je da oni to žele. Mi se s tim ne slažemo i Ustav to ne dozvoljava. Zajednica treba da podrži rad lokalnih vlasti, promoviše demokratizaciju i razvoj u oblasti obrazovanja, zdravstva i tako dalje.

U Briselu ste razgovarali i o energetici, telekomunikacijama i slobodi kretanja. Da li će u ovim oblastima biti brzog rješenja, jer je rečeno da ovdje postoji saglasnost i nedostaju samo potpisi na ugovorima?

Tako je, ali mi želimo da svi ugovori budu potpisani u paketu. Naši stavovi u vezi sa ugovorom o energetici su veoma udaljeni jer srpska delegacija zahtjeva nešto što je za nas neprihvatljivo. Prema Ustavu Kosova i Rezoluciji 1244, sve što se nalazi na teritoriji Kosova, pripada Republici Kosovo. Elektroprivreda Srbije, koja je bila aktivna na sjeveru Kosova, poslovala je ilegalno. Iako srpska strana govori o svojim investicijama tamo, mi tu ne možemo pregovarati o imovinskim pravima, jer te firme pripadaju Kosovu. Ja sam o ovim problemima razgovarao sa njemačkom kancelarkom Angelom Merkel i mislim da postoji prostor za dogovor sa srpskom stranom.

Nedavno je veliki broj građana Kosova učestvovao u borbama u Kumanovu. Kakvi su sada odnosi sa Makedonijom?

Žao nam je što su građani Kosova otišli da se bore u Kumanovu i što su tamo ginuli ljudi. Kosovo nije nikada imalo, niti sada ima interesa da destabilizuje Makedoniju ili da se miješa u unutrašnje poslove te zemlje. Mi tamo želimo stabilnost, da se Ohridski sporazum u potpunosti realizuje i da se uspostave dobri međuetnički odnosi. Nedavno sam dva puta razgovarao sa premijerom Gruevskim i među našim zemljama nema nikakvih problema.