U Srbiji svakog dana otkaz dobije 555 radnika

Početkom godine Republički zavod za statistiku Republike Srbije iznio je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog mjeseca u prosjeku ostane grad veličine Loznice, s obzirom da svakog dana otkaz dobije 555 radnika.

Paralelno s tim, oni građani koji imaju sreću da rade suočavaju se sa rastućom inflacijom, devalviranjem ili smanjenjem plata ali i sa neizvjesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija Srbija je prva u regionu po porastu stope inflacije sa rastom cijena od 10,3 odsto.

Prava brojka otpuštenih treba da se pomnoži sa tri

Ekonomista Miroslav Zdravković za Dojče vele kaže da će Srbija trpjeti sve dok se i u samoj evrozoni ne bude uspostavila bar neka stabilnost. “Što se toga tiče, dalji pad standarda je neminovan dok se ne budu vidjeli faktori koji će da utiču na nivo proizvodnje, a preko procesa proizvodnje i do okončanja postupka otpuštanja ljudi i pada broja zaposlenih u Srbiji”, objašnjava Zdravković.

Sve više preduzeća u Srbiji primorano je da otpušta radnike. Naš sagovornik, vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu koji je molio da ostane anoniman, kaže da je od početka 2009. godine morao da otpusti čak 122 od ukupno 250 zaposlenih. Zbog svega, dodaje on, trpi dalja perspektiva u novim poslovnim projektima.
“Da ne govorim da su to ljudi koji su radili sedam, osam, deset godina… I da ne govorim da su oni vukli određen broj kooperanata. Znači, nije to prava brojka koja je ostala bez posla. Prava brojka treba da se pomnoži sa tri.”

Teška situacija tjera ljude da rade „na crno“

A kako građani koji su ostali bez posla preživljavaju? Beograđanin Predrag Lazić radio je u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću koje je zatvoreno u periodu krize. Čekajući na berzi rada, sa dvoje djece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi “na crno”. “Taj posao obezbjeđuje neka sredstva za život, ali nikako ne sređuje socijalnu stranu u smislu da nemam nikakvo socijalno osiguranje i da nemam nikakvo penziono osiguranje. Stanje na tržištu rada je dosta nezavidno jer, i kada se pojavi prilika, za jedno rado mjesto konkuriše 700 ljudi”, objašnjava Lazić.

Uprkos lošim prilikama u osnovnom preživljavanju, ekonomista Miroslav Zdravković ne vjeruje da je u Srbiji moguć značajan socijalni bunt. “Ono što su Srbi do sada pokazali jeste da su beskonačno trpeljiv narod i da ne reaguju na pritiske. Što se mene lično tiče, mislim da je sposobnost stanovništva za trpljenjem ovdje osnovna životna vještina”, kaže ovaj ekonomista.

Ekonomskog oporavka ni statistički u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP-a bio, prema Evropskoj komisiji, skromnih 1,8 odsto.

Autorka: Svetlana Božić Krainčanin
Odg. urednica: Marina Martinović