Ukidanje viza otvorilo vrata mladima

Čitave generacije mladih ljudi u Srbiji nikada nisu putovale u inostranstvo. Često se proteklih godina čulo da skoro 70 procenata mladih nikada nije bilo van zemlje. Aleksandar Stamenković je upravo završio studije na Medicinskom fakultetu. Nije imao prilike da putuje, i smatra da je dosta toga propustio zbog viza:

„Propustio sam da upoznam neke druge kulture, neke druge ljude, da vidim malo kako se živi u ostalim zemljama. Jednostavno, cijela ta priča sa vizama činila je onako da se osjećam pomalo kao građanin Evrope drugog reda. Iskreno, jedva čekam malo da proputujem, ako ništa drugo bar u ove okolne zemlje.“

Lično doživjeti vrijednosti evropskog sistema

Nemogućnost ličnog kontakta i dodira sa evropskim zemljama ostavilo je posljedice i po percepciju Evrope kod mladih u Srbiji. Slika Evrope je vrlo često bila prepuštena političarima ili organizacijama koji su Evropu predstavljali u najgorem svjetlu. Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava upravo stoga ukidanje viza vidi kao značajnu vijest za mlade:

„Ovdje postoje ljudi sa lošim namerama, postoje zlonamjerni ljudi, i ta prezentacija Evrope i kako se tamo živi je bila vrlo iskrivljena, i sa jedne i sa druge strane. Ili su ljudi idealizovali, ili su sa druge strane prosto učeni da mrze Evropu i sve što Evropi pripada. Tako da je jako važno da vi lično, kao mlad čovjek, odete, da se upoznate, da vidite kako to stvarno funkcioniše, i da vidite u čemu je vrijednost tog sistema.“

Aleksandar Stamenković takođe nije siguran koliko se može steći utisak o Evropi na osnovu onoga što su javnosti prezentovali mediji ili političke stranke:

„Naravno, imam neku svoju predstavu o tome kako se tamo živi, ali nisam siguran da je to prava slika. Mislim da moramo sve to da vidimo, odnosno da doživimo, da bismo vidjeli šta je to stvarno Evropa, odnosno ono što mi zovemo Evropom.“

Strah od otvaranja granica kao u sovjetska vremena

Direktor Grupe 484 Miodrag Shresta kaže za Dojče vele da je nemogućnost putovanja ostavila brojne posljedice. Mladi su tako tokom godina počeli da racionalizuju svoju izolaciju, i donekle se pomirili sa sudbinom.

„Pa eto, ja mogu preko interneta, preko knjiga da naučim više o drugim zemljama, ne moram da idem tamo kad me već tamo i neće. Tako da je to bila jedna vrlo opasna prepreka, koja je zaista ostavila dubok trag.“

Ukidanje viza pratili su i zabrinuti glasovi kako će mladi sada iskoristiti priliku da pobjegnu iz Srbije. Dragan Popović smatra da je to još jedan dio antievropske kampanje, i da je to strah bez bez osnova.

„To je takođe posljedica izolacionizma. Kad se vi plašite da otvorite granice, kad se vi plašite da vaši ljudi idu u druge zemlje, da vide i nauče nešto drugo, to podsjeća na neka stara sovjetska vremena, i ja se nadam da će takvih glasova biti u Srbiji sve manje. Odlično je da što više ljudi ide, da putuje, da privremeno radi čak u inostranstvu, da se školuje i obrazuje, da prikuplja neka nova znanja i iskustva. To je za svako društvo i za svaku zemlju bogatstvo.“

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Svetozar Savić