Za koga će glasati Kurdi u Turskoj?

Selahatin Demirtas zalaže se za više demokratije i prava manjina – i daleko je najmlađi kandidat za predsjednika. Taj 41-godišnji Kurd zastupa „Demokratsku narodnu partiju“ (HDP) protiv aktuelnog premijera Redžepa Tajipa Erdogana i Ekmeledina Isanoglua, koga podržavaju sekularisti i nacionalisti. Glasači će odlučiti o pobjedniku na izborima u nedjelju, desetog avgusta.

„Kurdi će zapravo birati između Erdogana i Demirtasa“ kaže politikolog Vahap Coskun sa Dikle univerziteta u Dijarbakiru, gradu koji važi za političko uporište Kurda. Što se tiče Isanoglua, kaže taj stručnjak, on je za Kurde preveliki nacionalista.

Kurdi između stvarnosti i ideala

Erdogan bi mogao da pobijedi Demitrasa čak i na domaćem terenu, tvrdi Coskun. Razlog je to što mnogi sredovječni Kurdi i dalje polažu velike nade u aktuelnog premijera. „Istraživanja pokazuju da su Kurdi zadovoljni dosadašnjim investicijama Erdoganove vlade u tom regionu“, objašnjava taj stručnjak. Očekuje se i nastavak ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Pripadnici najveće turske manjine dugo su bili ekonomski zapostavljeni i sada zasluge za poboljšanja pripisuju Erdoganu. To su pokazali i rezultati lokalnih izbora u martu na kojima je vladajuća stranka AKP prošla prilično dobro.

Nasuprot tome, Demirtas uživa podršku mladih ljudi, kojima su prioritet demokratija i ljudska prava. To je i glavno težište njegovih predizbornih govora, kaže Coskun. U skladu s tim, on u kampanji aludira na prošlogodišnje proteste u parku Gezi i pokret koji je iz toga nastao. „Oni obaraju drveće, čiji hlad nisu uspjeli da prodaju. Zatvorili su bioskope, ispraznili trgove. Šta se desilo sa našim gradom? Ostali su samo zidovi!“, poručuje predsjednički kandidat Demirtas. Njegove pristalice zalažu se za „odbranu kurdskog identiteta“, kaže Coskun, ali se i oni nadaju novim investicijama u oblasti u kojima žive Kurdi.

Sve povezuje potraga za mirom

Jedna od ključnih tema u kampanji za kurdske glasače jeste i mirovni proces između turskih vlasti i Radničke partije Kurdistana (PKK). I Erdogan i Demirtas najavili su nastavak pregovora u slučaju pobjede na predstojećim izborima.

Turska vlada je uoči izbora donijela i novi zakon po kome se daju pravne garancije za mirovne pregovore i obećava ponovno uključivanje u društvo za nekadašnje članove PKK. „Takvi zakoni su kod Kurda stvorili veliko povjerenje u vladu“, tumači Coskun – a to je jasna prednost za Erdogana.

Demirtas se pred izbore okrenuo i drugim manjinama u Turskoj. On sebe naziva „kandidatom naroda koji žive u Turskoj“ i zalaže se za veća prava manjina, emancipaciju žena i poštovanje prava homoseksualaca. To je značajno doprinijelo njegovom političkom ugledu, ocjenjuje Coskun, ali to nije dovoljno za veći uspjeh na izborima.

Pregovori o miru i ekonomska stabilnost idu na ruku Erdoganu – čak i u pretežno kurdskim oblastima. Demirtas će teško dobiti više od sedam odsto glasova, smatra turski novinar Čengiz Candar, koji godinama piše o Kurdima i njihovim političkim strankama. Ipak, Demirtas je svojim zalaganjima za demokratiju i prava manjina uspio da se postavi kao značajna opoziciona snaga u Turskoj – nevezano od ishoda izbora.