Zdravstveni sistem - bolestan

Zdravstvo u Srbiji je veliki sistem u kome radi oko 130.000 ljudi, od toga 100.000 u državnom i 30.000 u privatnom sektoru. Ključna razlika koja postoji u odnosu na zdravstvene sisteme zemalja Evropske unije je da građanin Srbije ne može da se liječi kod privatnog lekara, i da kasnije taj novac refundira od nadležnog zdravstvenog fonda, kaže za Dojče Vele dr. Draško Karađinović, iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“.

Veliki troškovi- loše zdravstvo

Zvanične zdravstvene vlasti nemaju sluha da koriguju tu situaciju u kojoj se zdravstvena usluga dva puta plaća, najprije kroz obavezne doprinose a zatim kroz plaćanje privatnog lečenja iz svog džepa. Rezultat je zdravstvo koje je najskuplje u Evropi po procentualnom učešću u BDP-u, ističe Karađinović:

„Srbija izdvaja skoro 11 posto bruto domaćeg proizvoda za ukupne troškove zdravstva. U tome je šampion u Evropi. Međutim, kada pogledate sve druge zdravstvene indikatore, tu je Srbija među posljednjima u Evropi. Posebno kada govorimo o preventabilnim bolestima, a tu mislim na kardiovaskularne bolesti, i na određene oblike malignih oboljenja, tu je Srbija zbilja na kraju. To pokazuje da sistem ne funkcioniše".

Bolesno zdravstvo u sivoj zoni

Ako bismo postavljali dijagnozu srpskog zdravstva ono je sigurno bolesno, kaže za DW dr. Milena Jauković, ljekar specijalista. Mnogima na žalost ne odgovara da se sektor zdravstva pre svega zakonski reguliše, i na taj način se zdravstvo svesno drži u takozvanoj sivoj zoni, smatra doktorka Jauković:

„I Ministarstvu zdravlja je jasno da su plate, znači ono kako vi plaćate jednog lekara ili medicinsku sestru, zapravo veoma male. Pošto društvo taj rad nije na pravi način vrjednovalo, kao ni Ministarstvo zdravlja, i onda je tu dopustilo jednu sivu zonu. U njoj doktori dopunski rade, a to je sve siva zona, i tako malo ovdje, malo ondje, malo uzimaju od pacijenata, takođe na nelegalan način. To sve sada izgleda kao jedan začarani krug, ali vi i prema postojećim zakonima, ako bi se striktno pridržavali onoga što u njima piše, imate načina da smanjujete korupciju“.

Zdravstvo je sistemski korumpirano

Srpsko zdravstvo je nedavno potresla velika afera oko nabavke i doziranja citostatika. Svi ti skandali, naročito u tako senzitivnim oblastima kao što je onkologija, pokazuju da je zdravstvena zaštita u Srbiji besplatna samo na papiru, ističe dr. Karađinović. Građani su diskriminisani ukoliko ne mogu da plate usluge, a to takođe svjedoči i o postojanju sistemske korupcije u zdravstvu, kaže Karađinović:

„Vi u srpskom zdravstvu imate legalnu mogućnost da državni ljekar istovremeno bude privatnik. Pa kada imate takvu situaciju, takvog zakonskog konflikta interesa, jasno je da tu nema pomaka u smislu borbe protiv korupcije. To je kao kada bi omogućili sudiji da bude istovremeno i advokat“.

Zahtevati evropske standarde u zdravstvu

Već i sama činjenica da je isti čovjek punih osam godina na čelu Ministarstva zdravlja pokazuje koliko je sistem korumpiran i blokiran, upozorava dr. Karađinović. Prosto je nemoguće da neko bude ministar osam godina, posebno u sektoru kao što je zdravstvo, i još u tranzicionoj zemlji. Rješenje je da se Evropska unija uključi, i zatraži od Srbije da svoj zdravstveni sistem uskladi sa evropskim standardima, ocjenjuje dr. Karađinović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Jasmina Rose