Zubar Dušan Barać

Dušan Barać bi svako jutro rado odspavao još barem malo. Ali, jedan zubar mora da se prilagodi svojim pacijentima. Ponedjeljkom mu ustajanje pada posebno teško. Tada ordinaciju otvara već u sedam sati ujutro. Drugim danima je to sat kasnije.

33 su mu godine. Njegova majka je iz Mađarske, otac iz Srbije. Rođen je u Njemačkoj. "Ja sam tipični građanin Frankfurta", kaže za sebe. Njegovo porijeklo je i njegova prednost. Tečno govori tri jezika: njemački, mađarski i srpski. Neki od njegovih pacijenata samo zato i dolaze baš kod njega.

Zubar, sekretarica i menadžer

Dušan Barać voli svoj poziv. Već sa deset godina je znao šta će biti kad odraste. Raduje ga što njegov posao nije monoton, što dosta toga mora da se radi rukama i što je rezultat rada odmah vidljiv. U međuvremenu je sakupio sedam godina iskustva kao zubar i tvrdi: "Nema toga što me u ovom poslu više može iznenaditi."

Već godinu dana ima vlastitu ordinaciju. U nju je uložio dosta rada, ali i dosta novca. Zaposlio je troje ljudi. Njegov posao se stoga ne ograničava samo na popravke zuba, nego je povremeno sekretarica, povremeno menadžer firme.

Nema vremena za pauzu

Kod ovakvog "trostrukog" opterećenja jedva da se nađe vremena za pauzu. Dok njegovi saradnici odlaze na ručak, pred njim stoji hrpa papira koje mora da pregleda i obradi. Njegov ručak je sendvič koji je donio od kuće. Kako je sam svoj šef, sam snosi i odgovornost da ordinacija posluje kako treba. U tome mu pomažu i roditelji i njegova žena.

Sa vlastitim zubima nema problema. Održava ih dobro, a eventualne popravke obave njegovi saradnici. On sam teško može da zamisli da sjedne na zubarsku stolicu kod nekog svog kolege. Na kraju krajeva, svaki zubar ima svoje metode rada. A on sumnja da bi kolege mogle da ispune sve njegove zahtjeve.

Samo da ne moram za štednjak!

Kad Dušan Barać zatvori ordinaciju, ne znači da je završio sav posao. Sve što ne stigne da obavi na poslu, mora da završi kod kuće. I stan, baš kao i njegova ordinacija, nalaze se u Bad Homburgu, nadomak Frankfurta. Tu živi zajedno sa nevjenčanom suprugom Rebeccom (Rebeka).

Oboje se brinu za mačku Maju. Nju su, potpuno izgladnjelu, prije dvije godine pronašli tokom šetnje po šumi. Na Maji se vidi da joj boravak kod Dušana i Rebecce godi. Barać voli životinje. Ono što ne voli je da kuha. Rebecca rado preuzima tu obavezu, a ponekad uskoči i njegova majka.

Umjesto kuhanjem, radije se bavi sportom i ide na fitnes. Za jednog zubara je važno da bude u dobroj tjelesnoj formi. Ali, on je raspoložen i da, s vremena na vrijeme, koji sat nakon večere provede ljenčareći na kauču. Tako najbolje prikupi snagu za naredni radni dan.

Autori: Lidet Abebe / Azer Slanjankić

Odg. urednica: Marina Martinović