Fosilna goriva: bezvredno zakopano blago?

Počelo je sa pismom guvernera Banke Engleske, Mark Karneja, kojim se on krajem oktobra 2014 obratio poslanicima britanskog parlamenta, konkretno: Odboru za životnu sredinu. Karnej je tom prilikom opisao internu debatu o tome da li će rezerve uglja, nafte i gasa u budućnosti biti dostupne industriji fosilnih goriva.

Zabrinutost nije bez razloga, jer sagorevanjem fosilnih goriva u atmosferu se emituje ogromna količina štetnih gasove. Karnej je ovako razmšljao: u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja i klimatskih katastrofa - energetske rezerve moraju ostati tamo gde jesu - u zemlji. To bi na jeziku bankara značilo - praktično zamrznuta finansijska sredstva onih koji su u te izbore ulagali.

Ranjivo blago

"U svetlu ove rasprave, mi ćemo produbiti našu istragu ", piše Karnej. Specijalna jedinica Banke Engleske, koja se bavi identifikacijom i smanjenjem rizika u finansijskom sektoru, sada se bavi ovom prognozom

Džoan Valej, član odbora za klimu britanskog parlamenta, za londonski Fajnenšel tajms je rekla da bi investitori trebalo dobro da razmotre uticaj budućeg sporazuma o klimatskim promenama na njihove investicije u fosilna goriva: "Kreatori politike i centralne banke će shvatiti da veliki deo svetskih rezervi nafte, uglja i gasa mora ostati u zemlji, uprkos tehnologiji skladištenja ugljendioksida u zemljištu.“

Globalni finansijski giganti ne žele da povećavaju investicije u fosilna goriva. "Klimatske promene ugrožavaju kapital", rekao je Georg Kel, direktor UN Global Compact, za DW. Po prvi put investitori shvataju da je razvoj njihovih investicija ugrožen. Drugi primer je nemačka energetska kompanija EON, koja je odlučila da ubuduće radi isključivo sa obnovljivim izvorima energije.

Carbon Tracker, nevladina organizacija koja su osnovali finansijski analitičari u Londonu, smatra da je korak Banke Engleske – javno iznošenje rizika - važan reper za sve banke i finansijske vlasti. Taj potez bi mogao dovesti do velike promene u razmišljanju, smatra Carbon Tracker.

Glas privrede je mnogo umereniji

Ester Krišiles iz Instituta Nemačke privrede pak smatra da rizik ipak nije toliko veliki, sigurno ne "u bliskoj budućnosti".

Sporazum o klimatskim promenama je jedna stvar, ali globalna klimatska revolucija, gledano iz njene perspektive trenutno nije realna, ni politički ni ekonomski. "Pored toga, ekonomsku štetu koja bi nastala zbog gubitka poverenja u održivost odluka ekonomske politike, verovatno bi bila mnogo veća ", rekla je Krišiles .

Ona smatra da su fosilna goriva i te kako još uvek „aktuelna“. Najveći rast beleže zemlje u razvoju i zemlje brzog razvoja "a baš je tamo teško sprovesti smanjenje emisije ugljendioksida", kaže ekspert za energetiku. Za sada dakle, ne treba polaziti od radikalne promene kursa.

Vaš komentar?