1. Прескокни до содржината
  2. Прескокни до главната навигација
  3. Кон други страници на DW

Студиски правец за истражување на вселената

20 август 2011

Дали луѓето можат да преживеат во вселената, барем во периодот додека трае некоја мисија на месечината или на некоја вселенска станица? Токму со овие прашања се занимава студискиот правец „Спејс лајф“ во Германија.

https://p.dw.com/p/1254d
In this April 20, 2011 photo provided by NASA, the Hubble Space Telescope captures a group of interacting galaxies called Arp 273. The larger of the spiral galaxies, known as UGC 1810, has a disk that is tidally distorted into a rose-like shape by the gravitational tidal pull of the companion galaxy below it, known as UGC 1813. A swath of blue jewels across the top is the combined light from clusters of intensely bright and hot young blue stars. The smaller, nearly edge-on companion shows distinct signs of intense star formation at its nucleus, perhaps triggered by the encounter with the companion galaxy. A series of uncommon spiral patterns in the large galaxy is a tell-tale sign of interaction. Arp 273 lies in the constellation Andromeda and is roughly 300 million light-years away from Earth. Hubble was launched April 24, 1990, aboard Discovery's STS-31 mission. (AP Photo/NASA)
Дали е можен живот во вселената?Фотографија: AP

„Лабораторијата за генетика се наоѓа под највисок степен на обезбедување. Сега ќе ја земам клетката од инкубаторот со заштитни стерилни ракавици и ќе ја однесам на зрачење“, вели Тина Кох, која веќе една година истражува човечки клетки заразени со тумор, за да дознае како тие реагираат на зрачење во вселената. Нејзините истражува можеби некогаш ќе можат да придонесат за подобра заштита на космонаутите. Барајќи место каде што може да работи на докторската дисертација, 29 годишниот биолог Тина случајно на интернет дознала за „Спејс лајф“: -„Морам да кажам дека никогаш не сум се занимавала со истражувања во вселената. Меѓутоа, едноставно решив да се пријавам и веднаш ме примија. Колку подолго сум во ’Спејс лајф’ толку повеќе ми се допаѓа работата тука“, вели Тина.

Биолози, лекари или физичари ги подготвуваат нивните докторски работи

Alankrita Mrigakshi Doktorandin im Space Life Studium des DLR am 9.8.2010 im Deutschen Zentrum für Luft- und Raumfahrt e.V. in Köln Porz
Аланкрита Магачки, докторант во „Спејс лајф“Фотографија: DW/Cords

Во Германскиот центар за воздушна пловидба и вселенски летови истражуваат и експериментираат 25 студенти од целиот свет, се разбира секогаш во договор со нивните ментори. Истражувањата се прават во Келн, предавањата се на англиски јазик и се одвиваат во тримесечни блокови, а еднаш во годината сите учесници се среќаваат за меѓусебно да си ги претстават проектите. Индијката Аланкрита Магачки студирала физика, математика и електроника, но многу ја интересира и работата на нејзините колеги: „Највозбудливото во ’Спејс лајф’ е тоа што научници од различни области седат заедно на едно место и работат на заедничка цел. Имено, подобро да го разберат животот во вселената.“

За разлика од Тина Кох, 24 годишната Аланкрита од секогаш била фасцинирана од вселената: „Важен момент за мене и за мојата одлука во животот беше затемнувањето на сонцето во Индија во 1994 година. Оттогаш ми беше јасно дека сакам да работам во оваа област. Моето најголемо хоби ми е ноќе да ги набљудувам ѕвездите со телескоп. Ние сме мала планета, но толку многу сме фокусирани на самите нас, што вселената воопшто не не` интересира. А, токму нашиот живот зависи од сончевите циклуси и од целата галаксија. За мене беше тоа доволен поттик за да студирам на ’Спејс лајф’.“

Истражување и набљудување

SM4 EVA astronaut Andrew Feustel practices installing new battery modules on the Hubble Space Telescope. In this photograph, taken underwater at the Neutral Buoyancy laboratory at the Johnson Space Center in Houston, Texas, Andrew is shown handing an old battery module to EVA astronaut John Grunsfeld while preparing to take a new battery module to the telescope. Astronauts spend many hours choreographing their procedures in order to be as efficient as possible while performing spacewalks to repair and upgrade the telescope. Credit:NASA
Истражувања за подобра заштита на космонаутите кога се во бестежинска состојбаФотографија: NASA

Тина Кох во меѓувреме ги однесе клетките во просторијата на Центарот за вселенски летови каде ќе ги зрачи. Таа оваа процедура ја повторува секои два до три дена за да може да ги спореди резултатите.

Работниот ден на Тина изгледа исто како и на сите други нејзини колеги-биолози. Таа секогаш одново ги разочарува сите љубопитни, кои зад поимот „Спејс лајф“ си претставуваат експерименти во бестежински капсули или други слични егзотични работи: „Доколку го набљудуваме мојот проект изолирано, тогаш нема да помислите дека тој има некаква врска со вселената. Во основа не правам многу поразлично од она што го правев и досега. Седам во лабораторија и работам со клетки, а тие се само еден мал дел од сложувалката во целиот вселенски научен проект.“

Знаења коишто отвораат големи врати

Физичарката Аланкрита конструира фиктивни вселенски модели на компјутер, кинески биолог испитува како се менува коскената срж во вселената, а пак, физиологот за спорт развива специјална тренинг програма за астронаутите, со цел да се спречи разгрдувањето на коските кога се во бестежинската состојба. Не сите докторанти што ќе завршат во „Спејс лајф“ наоѓаат подоцна работа во областа на вселенските истражувања. Меѓутоа, „Спејс лајф“ не е еднонасочна улица. Голем број пронајдоци од вселенските истражувања наоѓаат примена и во секојдневниот живот на луѓето. Такви се на пример, тефлонското тавче, душеците од пена што ги користат астронаутите, а денес наоѓаат примена во терапиите за рехабилитација. Знаењето со кое се стекнуваат апсолвентите за време на докторската работа, подоцна им отвора големи врати.

Автор: Сузане Кордс / Бисера Огњановска Митров

Редактор: Симе Недевски