Češka "proteruje" gastarbajtere?

Sapa – jedna od najvećih vijetnamskih tržnica u Evropi. U tom ogromnom tržnom centru u južnom delu Praga nalaze se prodavnice životnih namirnica, odeće, trgovine sa šarenim igračkama, turističke agencije pa čak i jedan mali hram. U tom hramu rade ljudi koji se brinu o osobama u nevolji, kao što je na primer 27-godišnji Um Tuong.

„Većina nas je došla sa sela. Došli smo jer smo želeli bolju budućnost za nas i naše porodice. Za troškove puta i za papire morali smo da podignemo kredite kod banaka. Jedino što želim jeste da zaradim nešto novca i da se onda vratim u Vijetnam.”

Gastarbajteri više nisu dobrodošli?

Ljudi kao što je Tuong do prošle godine bili su dobrodošli u Češkoj. Privredni polet tražio je jeftinu radnu snagu. Nikla je prava džungla agencija koje su strancima obezbeđivala vize, a vlasnicima agencija bogatstvo. Tuong je za svoj put u nepoznato platio 10.000 dolara. Bio mu je obećan posao u Češkoj na tri godine. Onda je došla kriza i „gastarbajteri“ kao što je on bili su prvi koji su dobili otkaze. Za vladu Češke ljudi kao što je Tuong predstavljaju neželjeni problem:

„U našem je interesu da te ljude sada vratimo u njihovu otadžbinu pa će onda kasnije, kada ekonomska situacija to bude dozvolila, oni moći da se ovde vrate. Mi im nudimo pomoć, ako hoće da se dobrovoljno vrate, a ako neće, onda ćemo morati da ih prisilimo“, kaže Ivan Langer koji je do maja bio češki ministar unutrašnjih poslova.

Šta on podrazumeva pod „pomoć“?

Avionska karta u jednom pravcu plus 500 evra za svakog ko se vrati dobrovoljno. 5.000 stranaca treba da ode, dobrih 1.600 je već otišlo. Za Tuonga koji se krije od vlasti, to nije nikakva perspektiva:

„Kada se budem vratio, biće još gore. Naša kuća u Vijetnamu je pod hipotekom. Ako se vratim bez novca, banka će je odmah oduzeti. Jednostavno ne znam šta ću da radim.“

Stranci posežu i za samoubistvom

Ono što je trebalo da bude češki El Dorado, za Tuonga je postalo pakao. Na televiziji svakodnevno izveštavaju o racijama. Hapse se stranci koji nemaju vizu. Jedan Vijetnamac se u decembru obesio u Pragu zato što mu nije produžena boravišna dozvola, drugi je u januaru u policijskoj raciji prebijen na smrt. Oni žive u prostoru koje ne reguliše nikakvo pravo. Poznavaoci prilika, kao što je socijaldemokrata František Bublan, govore o trgovini ljudima:

„Agencije ne dobijaju novac samo od radnika već i od poslodavaca, na primer od ’Škode’ i drugih čeških firmi. Stranac onda radi godinu dana u nekoj fabrici, a zatim ga agencija proda dalje, bilo gde.“

Ne zarađuju samo agencije već i vlasti. Ambasadu Češke u Hanoju, kako piše nedeljnik „Respekt“, u Vijetnamu zovu „kuća strave“. Sa posledicama svega toga Tuong sada mora da se nosi sam – on i 10.000 drugih „gastarbejtera“ u Češkoj.

autor: K. Jansen / I. Đerković

odg. urednik: N. Jakovljević