Češko "ne" ohladilo odnose sa Briselom

Spektakularno češko „ne“ fiskalnom paktu kod poznavalaca književnosti priziva sećanja na apsurdne okolnosti u romanima Franca Kafke. Češka je, naime, na samitu Evropske unije u Briselu jedina članica, osim Velike Britanije, koja je, za sada, odbila da učestvuje u fiskalnom paktu. Vlada u Pragu računa da su Češkoj otvorena vrata za kasniji ulazak i pristup paktu za štednju koji predviđa postizanje više budžetske discipline.

„Smatram da je vrlo važno to što smo uspeli da odredbe ugovora promenimo tako da je u bilo kom trenutku kasnije moguće pristupiti fiskalnom paktu“, izjavio je češki premijer Petr Nečas nakon briselskog samita.

Fiskalni pakt podelio češku političku elitu

Češki proevropski ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg kritikovao je tok pregovora o paktu u Briselu. Prema Švarcenbergovim rečima, a kako prenosi češka novinska agencija ČTK, Nečas je naštetio interesima Češke. Premijer Nečas, pak, opravdava svoj negativan stav sumnjama u proces ratifikacije.

Češki evroskeptični predsednik Vaclav Klaus još ranije je najavio da on lično ni pod kojim uslovima neće potpisati dokument o fiskalnom paktu. Konzervativni šef vlade Petr Nečas zatražio je mogućnost učestvovanja na sastancima na vrhu zemalja evro-zone. „Uveren sam da Češkoj kao zemlji kandidatu za članstvo u evro-zoni pripada i status posmatrača na svim samitima evro-zone, a ne samo na jednom sastanku godišnje“, naglasio je Nečas. Na tome da učestvuje na samitima evro-zone insistira i Poljska, ali i još neke članice Evropske unije koje još nisu među zemljama u kojima je na snazi evro.

Češku poziciju nemoguće racionalno objasniti

Bivši češki ministar spoljnih poslova Ciril Svoboda izjavio je da se češka pozicija u pogledu fiskalnog pakta ne može racionalno objasniti. „Ovo je sramota, pa čak i ako se radi samo o igri. Prvo se stvaraju problemi, a nakon toga se, uz molbu za izuzetke ipak pristaje i prihvata fiskalni pakt“, izjavio je Svoboda, demohrišćanski češki političar.

U češkim medijima uzdržanost vlade u Pragu oko fiskalnog pakta ocenjuju kao hrabar korak. Tako konzervativni češki dnevnik „Lidove Novini“ smatra da se u Briselu radilo o uvođenju centralnog nadzora za nacionalne budžete i da je to bila sporna tačka. Francuski predsednik Nikola Sarkozi naglasio je da je reč o „više regulacije i solidarnosti unutar EU“. Međutim, evroskeptična češka vlada i nije mogla drugačije nego da odbaci učestvovanje, jer bi u suprotnom morala da kapitulira; morala bi da za pristupanje paktu o štednji raspisuje referendum i da brani njegovo prihvatanje i pozitivan ishod, što bio bilo u suprotnosti sa gledištima vlade u Pragu.

U proteklih nekoliko sedmica češki premijer Nečas prikupljao je argumente protiv fiskalnog pakta i sada zahteva hrabrost za suprotstavljanje Češke na jednom samitu gledištima velike većine ostalih zemalja članica.

Odnose Brisela i Praga dodatno bi pogoršalo održavanje referenduma o fiskalnom paktu. Prema poslednjim anketama, samo 21 odsto Čeha pristalo bi na fiskalni pakt. Ipak, da li će do referenduma i doći, ostaje za sada otvoreno. Iz vladajuće koalicije triju stranaka, konzervativna stranka ODS i stranka za javne poslove VV zalažu se za održavanje referenduma, dok se stranka TOP09 odlučno protivi takvim namerama.

Brisel zamrznuo 50 miliona evra za obrazovanje

Ledeno doba na relaciji Brisel-Prag vidljivo je i na još jednom području. Evropska komisija odlučila je da zamrzne sredstva namenjena češkom Ministarstvu obrazovanja. Radi se o 50 miliona evra podsticaja za program „Obrazovanje za tržišno takmičenje“ (ECOP-program). Taj projekt se već neko vreme preispituje, a u decembru prošle godine Evropska komisija zapretila je da će uskratiti svoja sredstva, ukoliko transparentnost raspodele sredstava i dalje bude na dosadašnjem nivou.

Iako je češki ministar obrazovanja Jozef Dobes pre mesec i po dana naglasio da svoj mandat vezuje za nastavak tog projekta, danas, kada je Evropska komisija uskratila novac, ministar Dobes ostavku više i ne spominje. Sporne projekte u 90 odsto slučajeva vodila je bivša vlada. Dobes je naglasio da se u zamerkama koje navodi Evropska komisija radi isključivo o „tehničkim problemima“, koji mogu da se reše u naredna tri meseca.

Kritičari ukazuju i na politiku zapošljavanja novog ministra. Nakon preuzimanja dužnosti pre 18 meseci, pet saradnika koji su bili nadležni za sredstva iz Evropske unije, dali su otkaz ili su smenjeni sa dužnosti. Bivši saradnici ističu da se u takvim okolnostima ne može govoriti o ozbiljnom radu.

Autor: Alen Legović, Brisel

Odg. urednica: Ivana Ivanović