Čekajući organ

Dileme nema - zaveštanje organa bi moglo mnogima da spasi život. O tome se u Nemačkoj glasno govorilo. A danas su apeli na građane još glasniji. Pa ipak broj onih koji su spremni da u slučaju smrti zaveštaju svoje organe je dramatično opao. U toku prošle godine uzeti su organi od 1298 osoba, što je u poređenju sa 2007. godinom znatno manje. Na milion stanovnika javi se tek 14 osoba spremnih da nakon smrti ustupe svoj organ ili organe medicinskim ustanovama. Pri tom se u ovom momentu 12.000 pacijenata nalazi na listi čekanja za transplantaciju organa. Sa te liste svakoga dana umre tri pacijenta.

Izgubljeno vreme

Gabi Švarc, bubrežni bolesnik, kaže da je čekanje na organ vreme provedeno u nadi, ali na kraju ipak izgubljeno vreme. „To se mora zamisliti. Jedan dan za drugim. Svakog dana, nedelje, meseca, godine čekam na organ. I tako već pet godina".

A zašto je u Nemačkoj, i pored razvijene svesti o značaju zaveštanja organa, broj donatora još uvek mali? Nemačka nacionalna organizacija za zaveštanje organa ističe da jedan deo problema leži u važećem zakonu. Naime, zakon nalaze da svako pre smrti mora pismeno da se izjasni da li želi da ustupi svoje organe. Za one koji to nisu uradili, posle njihove smrti o tome odlučuju najbliži rođaci. Drugo, mnogi iz verskih razloga ne žele da zaveštaju organe.

Međutim, problemi su neretko i organizacione prirode. Naime, čak i kada postoje dobrovoljni davaoci, klinike najčešće ne raspolažu sa dovoljno osoblja koje bi sprovelo transplantaciju. Hirurg Franc-Valter Jauh sa klinike u Groshandernu kaže: “U slučaju nečije smrti u operacionoj sali moralo bi da se nađe osoblje koje je spremno da sprovede transplantaciju. Oni bi naravno za to dobili novčanu nadoknadu, ali prema zakonu o radu oni ne bi smeli da rade narednog dana. To sve vodi ka smanjenju osoblja.”

Nema se vremena za zaveštanje organa

Ginter Kriste iz nemačkog zavoda za transplantaciju ističe da je sama procedura uzimanja organa zahtevna i iziskuje mnogo vremena. A vremena nema. “Osoblje na klinikama je zatrpano poslom. Kada jedan lekar mora noću da se brine o 20 teško bolesnih pacijenata, onda on nema vremena da se brine i o zaveštanju organa.“

Dakle, i pored najsavremenijih klinika, izvrsnih naučnih dostignuća i ekonomske moći, Nemačka ne može da se pohvali uspesima na polju transplantacije organa.