1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Četrdeset godina izdvačke kuće Wagenbach

Novinske agencije13. avgust 2004.

Sa autorima Rudijem Dučkeom, Danijelom Kon-Benditom ili Ulrike Majnhof, i knjigama o revoluciji, o gradskoj gerili i o Trećem svetu, je Klaus Vagenbah izgradio svoj imidž kao izdavač sutudentskog pokreta. Policijske vlasti i tužilaštvo su ga često posećivali šezdesetih i sedamdesetih godina, a u sudskim procesima ga je branio Oto Šili. Za sebe je Vagnebah govorio da je činio prekršaje iz ubeđenja. Važi za jednog od najvećih poznavalaca književnosti Franca Kafke. Njegova izdavačka kuća, Vagenbah Verlag, puni upravo četrdeset godina postojanja.

https://p.dw.com/p/BApJ
Podržavala je izdvačaku delatnost Klausa Wagenbacha - Ingeborg Bachmann
Podržavala je izdvačaku delatnost Klausa Wagenbacha - Ingeborg BachmannFoto: ORF

Klaus Vagenbah je rođen 1930. Angažovao se za odbačene autore iz bivše Nemačke Demokratske Republike. Kod njega su oni objavljivali daleko pre nego što su u zapadnoj Nemačkoj njihove knjige dostizale i velike tiraže. Na primer, Vagenbah je prvi objavio tekstove Volfa Birmana, ili tekstove Štefana Hermlina. Razume se da je takvo angažovanje bilo i sankcionisano. U periodu između 1967. do 1973 je NDR zabranjivala ovom izdavaču ulazak u zemlju. Mogao je samo avionom u zapadni sektor Berlina.

Svoju izdavačku avanturu je Klaus Vagenbah počeo bez mnogo novca. Prethodno je radio kao lektor u izdavačkoj kući Fišer, iz koje je najuren. Podržavali su ga Ingeborg Bahman, Johanes Bobrovski, Ginter Gras i Hans Verner Rihter. Ali tek kada je prodao zemljišni posed u Hesenu stekao je početni kapital za izdavačku kuću, 1964.

Objavljivao je knjižice velikog formata, Gintera Grasa i Ingeborg Bahman. Razume se da je tu bilo i tada malo poznatih autora. Ali prve godine je Vagenbah poslovao bez gubitaka.

Radio je najpre u stanu, u berlinskoj četvrti Šarlotenburg. Kasnije je izdao i ploču sa Birmanovim songovima, pa Šekspira u prevodu Eriha Frida, pa takozvani ”Crveni kalendar”, pa Fridove ”ljubavne pesme”, koje je prodao u 250 000 primeraka, pa antologiju ”Otadžbina, maternji jezik”, prodatu u 70 000 primeraka.

Krajem šezdesetih godina je Vagenbah morao da se brani od radikalnih levičara. Namera da koletkivno vodi izdavačku kuću je propala u dogmatizmu kolega koji su se odvojili i osnovali Rotbuh Verlag. Onda se Klaus Vagenbah okrenuo istraživanju italijanske kulture, što mu je donelo novi uspeh. Klaus Vagenbah se iu vek vraćao Italiji. Znamenito je da tu izdvačku kuću, za razliku od mnogih malih izdavača, nikada nije preuzeo veliki koncern. Ostala je samostalna, kao porodično preduzeće.