Čije je pravo na istinu u BiH?

Među mnogim dodirnim tačkama zemalja Zapadnog Balkana, mogu se nažalost naći i zajednički negativni principi. Između ostalog, u oblasti medija je u regionu prisutno netransparentno vlasništvo, kao i veliki ekonomski i politički uticaj na medije. I dok fizičke pretnje novinarima polako nestaju sa ovih prostora, korupcija i nametanje političkih stavova i dalje su primetni i zabrinjavajući.

„Neophodno je napraviti razliku između opšte slobode medija i medijske politike, ali u atmosferi ekstremne polarizacije i staljinističke retorike 'ako nisi za mene onda si protiv mene', koja nije svojstvena samo za Balkan, za medije je važno da se uzdrže od „zauzimanja strana“, kaže za DW, Mark Gruber direktor za Evropu u Međunarodnoj federaciji novinara. „Problem na Balkanu je u tome što u mnogim slučajevima ljudi koji poseduju medije imaju i sopstvene i političke planove, tako da kroz svoje medije šalju svoju poruku, a ponekad i lažnu informaciju. To su veliki problemi u upravljanju medijima i nezavisni su od problema slobode medija. Dakle, imamo problem u etici i odgovornosti medijskog sistema na Balkanu.“

Mediji kao ogledalo države

Nedavno je Evropska komisija izveštavanje Federalne televizije BiH nazvala „netačnim i neprofesionalnim“. U pitanju je bio prema rečima evropskog komesarijata za proširenje, redovan sastanak u okviru strukturalnog dijaloga, ovoga puta sa predstavnicima zakonodavstva Republike Srpske, dok se prema oceni Federalne TV samo nastavilo sa udarima RS-a na sve što je državno. Iz Brisela je tada poručeno da za takvu vrstu izveštavanja nema mesta na javnoj televiziji zemlje koja pretenduje na članstvo u EU: „Mi smo zgranuti načinom na koji se FTV bavila ovim pitanjem. Ne samo što je netačno izveštavala, već je i širila lažne informacije i neosnovane optužbe na račun evropskog zvaničnika u Sarajevu“, izjavio je portparol komesara za proširenje, Peter Stano.

Federalna TV ovakve kritike ocenjuje kao „neshvatljive i nervozne“ i naglašava da je transparentnost ono na čemu insistira i sama Evropska komisija: „Bitne su nam državne institucije i bitna nam je BiH, tako da ćemo da nastavimo da pratimo situaciju vezanu i za strukturalni dijalog“, poručio je urednik vijesti FTV, Željko Tica. U BiH se, prvi put nakon što je kleveta izbačena iz krivičnog zakona, otvaraju i krivični procesi protiv novinara. Zbog podsticanja nacionalne mržnje i netrpeljivosti krivične prijave podnete su i protiv urednika i novinara FTV: „Mislim da je medijska scena prilično usložnjena, radikalizovana i da ide nagore“, objašnjava Tica za DW.

Interesi koji uništavaju društvo

I dok u samoj BiH kažu da su domaći mediji podeljeni po etničkoj, entitetskoj i političkoj liniji i iz EU stiže ocena da medijska scena BiH reflektuje interese političkih stranaka. „Uvek se gleda ko je na čijoj strani“, kaže za DW, izvestilac EP za BiH, Doris Pak, dodajući da je i sama suočena sa tim: „Ponašanje medija je bolno i suprotno onome što je potrebno regionu. Kada građani čitaju te „lude priče“ oni postaju zabrinuti i više ne znaju šta je istina. Tek po neki mediji iznose prave činjenice, dok drugi izmišljaju svoje priče na osnovu činjenica“.

Na pitanje ko je kriv za ovakvo stanje, i pored postojanja generalno dobrih zakona u ovoj oblasti, dio krivice se prebacuje na slabo edukovane „ad hoc“ i često nezainteresovane ili koristoljubive novinare. Doris Pak smatra da je problem u tome što su novinari koji žele i znaju da rade zaposleni u medijskim kućama koje uglavnom kontrolišu oni sa partijsko-političkim interesom, a koji „nešto žele da vide, a nešto ne“: „Mogu samo da apelujem na one koji vode ovaj biznis, a nažalost to jeste više biznis nego govor istine, da imaju na umu činjenicu da uništavaju celo društvo svojim „tumačenjem priče“. Žao mi je mladih koji ne znaju gde mogu da dobiju prave informacije i gde mogu da nauče kako bi zemlja trebalo da se vodi i kako se rešavaju problemi“, poručuje Doris Pak. A o tome da ovakvo stanje u medijima ne predstavlja problem samo unutar granica države, govore i sve strožiji kriterijumi u oblasti medija koji se postavljaju pred zemlje koje su na putu ka članstvu u EU.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon