Čime ćemo se voziti u budućnosti?

„Saobraćajne žile provlače se, poput nezaraslih ožiljaka, kroz urbani organizam. Iz industrijskih naselja i železničkih čvorova 19. veka nastale su metropole, koje su zatim uređene po potrebi automobilskog sveta. Rastuća infrastruktura je pri tome – u slučaju dvoumljenja – uvek imala prednost pred socijalnim i ekološkim aspektima.

Zastoj na ulicama = blagostanje

Funkcionisanje te (samo)dinamike trenutno možemo da pratimo u Kini. Do 2030. godine, milijardu Kineza će živeti u megapolisima. Da bi beg sa sela bio kanalizovan, treba izgraditi 50.000 oblakodera i 170 sistema gradskih prevoza, kao što su metro ili progradska železnica. (...) Samo u Šangaju, broj automobila i kamiona će se do 2020. godine učetvorostručiti. Ali, ambicioznim Kinezima to ne smeta. Oni žele da pokažu svoje novo blagostanje. Nije važno ako pri tome stalno moraju da provode vreme u saobraćajnoj gužvi i zastoju.

Do centra grada brže od automobila

S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama čine se napori da se smanji zavisnost od automobila. Tamo je Nils Torslev, čovek koji je izmislio koncept „Grada biciklista“, postao neka vrsta pop-zvezde. Direktor saobraćajnog ureda Kopenhagena kaže: „Već danas, zajedno sa Amsterdamom, držimo svetski rekord po udelu pešaka i biciklista u saobraćaju u centralnim gradskim zonama. Do 2015. bi polovina svih puteva ka radnom mestu trebalo da se prelazi biciklima. Zbog toga ulažemo 10 do 20 miliona evra godišnje u dalju gradnju biciklističkih staza“. „Zeleni talas“, specijalni mostovi i široke staze biciklistima omogućavaju da do centra grada stignu brže od vozača automobila“.

Nemačka pomalo kaska za naprednima

Zidojče cajtung dalje piše kako je sada u modi trend ekoloških metropola. „Ispunjavanje zahteva zaštite životne sredine postao je veliki bonus i značajan faktor imidža. Električni automobili naviru na tržište. Energetski koncern RVE očekuje da će do 2020. godine na nemačkim ulicama biti 2,5 miliona električnih automobila, što je dvostruko više nego što je prognozirala vlada. Doduše, to zavisi i od programa za subvencionisanje. Proizvođači struje računaju na javnu pomoć po japanskom modelu, ali u Nemačkoj vlada ne želi da ugrozi radna mesta u automobilskoj industriji.

Francuska je otišla korak dalje. „Sledeće godine ćemo izdvojiti više od 400 miliona evra iz javne kase za električne automobile“, najavio je predsednik Nikola Sarkozi na pariskom Salonu automobila 2008. Već sada Francuska podstiče kupovinu električnih automobila bonusom od 5000 evra“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Balgojević