Čime ćete se osvežavati ovog leta?

Gigant iz Atlante samo je u Nemačkoj na tržištu prisutan sa sedam različitih vrsta Koka-kole. Ako se tome dodaju razna druga osvežavajuća pića, pa i mineralna voda, Koka-kola sasvim izvesno drži primat na najvećem evropskom tržištu. Američki gigant polako, ali sigurno pokušava da osvojiti i tržišta egzotičnih bezalkoholnih pića ali tu je konkurencija daleko jača.

Sve samo ne Koka-kola

Kultni napici žive od svoje ekskluzivnosti i posebnosti koja je često obavijena velom alternativnog. Tu baš i nema mesta za simbol globalnog kapitalizma kakav je Koka-kola. Jer kult počinje tamo gde prestaje „mainstream“. Dok široke mase piju Koka-kolu, oni koji luduju za ovakvim pićima znaju i rado konzumiraju Fric-kolu ili Afri-kolu. Svaka od tih marki ima posebnu filosofiju kojom se probija do šankova nemačkih klubova i kafana. Fric-kola za sebe kaže da je "najbudnija kola na svetu" aludirajući time na visok sadržaj kofeina . Pomalo egzotična i retro Afri-kola ponosi se svojom "najlepšom bočicom na svetu". Ali najveći proboj na teško osvojivo tržište bezalkoholnih napitaka načinio je jedan proizvod koji u naslovu nosi, u poslednje vreme očigledno čarobni, prefiks "bio".

Ono što je još sredinom devedesetih iz jedne male južnonemačke pivare krenulo u osvajanje velikog nemačkog tržišta, danas se smatra simbolom "drugačijeg" uživanja u bezalkoholnim pićima. Bionade je naziv čarobnog napitka koji je svoj pohod započeo u hamburškim klubovima.

Proboj je nezaustavljiv

Godine 2002. prodato je dva miliona bočica napitka kojem je glavni proizvodni argument "prirodnost". U to po svemu sudeći veruje mnogo žednih posetilaca klubova, u međuvremenu ne samo u Nemačkoj - nego i u SAD, ali i mnogim drugim evropskim zemljama. 2007. prodaja je dostigla - 200 miliona flaša od 0,33 litre i to uprkos činjenici da se Bionade proizvodi u pet nimalo svakidašnjih ukusa: zova, liči (azjska trešnja), narandža-đumbir, lekovite trave i dunja. Kultnom statusu je doprineo i jednostavni, ali upečatljiv dizajn nalepnice.

Povratak Chabesa

Činjenica da je tvorac Bionade zapravo jedan pivar podstakla je i mnoge druge nemačke pivare da se okrenu proizvodnji bezalkoholnih napitaka. Polazeći od činjenice da Nemci svoje pivo smatraju izuzetno zdravim napitkom, mnoge pivare su poučeni primerom Bionade izbacile na tržište napitke koji su dobijeni klasičnim pivarskim postupkom, dakle varenjem, ali bez alkohola.

Pritom se naravno ne radi samo o, sve brojnijim, bezalkoholnim pivima nego o potpuno novim vrstama napitaka. Jedan od njih je i Fassbrause, poznate kelnske pivovare Gaffel. Slični proizvodi proizvode se diljem Nemačke, a zajedničko im je to da su bezalkoholni, da nastaju na bazi varenja piva te da su niskokalorični. No trend sve intenzivnijeg ulaska pivara na tržište bezalkoholnim pićima probudio je i davno „ugašene“ marke.

Chabeso, koji je pre Drugog svetskog rata bio prisutan i na hrvatskom tržištu a pojavljuje se i u poznatom filmu Kreše Golika "Ko peva, zlo ne misli", odnedavno je ponovo počela da proizvodi augsburška pivara Riegele. Tako je predratni Chabeso pronašao put u nemačke klubove. Po devizi: što egzotičnije, to bolje.

Autori: Silke Vinč, Nenad Krajcer
Odg. urednik: Jakov Leon