Čip u telu

U stvari, u pitanju je neopisivo nešto što po obliku i veličini podseća na zrno pirinča.Veričip, kako se zove pomenuto zrno pirinča, sadrži podatke o zdravlju onoga pod čijom je kožom kako bi mu lekari u hitnim slučajevima lakše pomogli.To je osnovni argument firme Applied Digital Solutions (ADS) koja je od američkih vlasti za kontrolu lekova i medicinske opreme; FDA, sada dobila dozvolu za korišćenje veričipa u medicinske svrhe.To je prvi u svetu čip za identifikaciju radio frekvencijom koji može da se implantira.

Zbog veričipa borci za zaštitu ljudskih prava u SAD protestovali su već 2002.ge godine kada je zatražena dozvola za njegovo korišćenje.Naime, sićušan uredjaj koji emituje radio signale sadrži ono što se stavi u njega – dakle, to ne moraju biti samo podacio o stanju nečijeg zdravlja i bolestima od kojih boluje, nego i svi drugi podaci – od onih koji interesuju trgovce do onih zanimljivih za policiju.

Usadjivanje veričipa traje samo nekoliko minuta i on se uz pomoć šprica stavlja ispod kože.Posle toga gotovo je nevidljiv.Izvor električne energije mu nije potreban – njegovo magnetno klupko aktivira skener koji radio signalom prima podatke koje sadrži čip.

Prema objašnjenju kompanije ADS na čipu neće biti ni medicinski podaci, nego samo kodovi na osnovu kojih će lekar u zaštićenoj banci podataka naći potrebne podatke o pacijentu.U toj banci, a ne u čipu, biće pohranjeni i svi novi podaci.

Medjutim, firma čije je sediše u Floridi, sama je ubedljivo pokazala da čip može mnogo više – uključujući kontrolu osoba i potragu za njima.U ovom slučaju te osobe su milion domaćih životinja kojima je u SAD ugradjen veričip kako bi vlasnici mogli da ih nadju u svakom trenutku.

U kompaniji i ne kriju da čim može da se koristi na području bezbednosti, kako je to formulisao njen predstavnik Skot Silvermen.Čip se tako može koristiti u borbi protiv kriminala i za nacionalnu odbranu.To je, istina, teško spojivo sa jednim od ciljeva koje je proklamovala firma ADS – da nije spremna da proda čip nikome ko bi ga usadjivao drugim ljudima bez njihove saglasnosti.

Privatnost pacijenta bila bi zaštićena na taj način što bi čip sadržavao samo najznačajnije podatke – recimo, krvnu grupu i alergije.Uredjaj košta 650 dolara, ali će ga 200 bolnica dobiti besplatno kako bi se u svakodnevnoj praksi proverila njegova upotrebljivost.