Čokolada ukusnija ako nam kažu da je iz Švajcarske
10. jul 2012.
Zidojče cajtung je objavio članak o moći sugestije i manipulacije i mnogobrojnim knjigama koje su tim povodom objavljene poslednjih godina. Povod je pregled studija o sugestiji koje su objavili naučnici iz SAD i Novog Zelanda. Oni prenose da su sugestivni elementi često mali, suptilni signali, koje većina ljudi percipira i prerađuje, a da ne zna šta se zapravo sa njima dešava. Jedno od najvažnijih saznanja koje su donela mnogobrojna istraživanja jeste da „je naše mišljenje i ponašanje određeno našim trenutnim okruženjem u mnogo većoj meri nego što želimo“.
„Fascinantna je mera u kojoj očekivanja određuju doživljaj i mišljenje. To se vidi kada različita očekivanja proizvedu različite rezultate određenih zadataka. Tako su naučnici davali ispitanicima manipulisani votka-tonik koje nije sadržavao alkohol, ali mu je ukus bio kao da – jeste. Ispitanici su očekivali dejstvo alkohola – i dopustili da ih prilikom rešavanja jednog zadatka relativno zbunjujuće informacije potpuno ometu. U drugom testu se ispostavila suprotnost: ispitanici su pili sasvim neutralan napitak ali im je rečeno da je reč o medikamentu za vojnike koji povećava sposobnost rasuđivanja i koncentracije. Ti ispitanici su pri rešavanju istih zadataka bili bolje koncentrisani i nisu mogle da ih ometu protivrečne informacije koje su im prezentirane.“
Koliko je Gandi imao godina kada je umro?
„Takva istraživanja su pokazala da ista čokolada ispitanicima ima lepši ukus ako im se kaže da je švajcarska, a manje lep ukus ako smatraju da je – kineska. Energetski napici za koje je plaćena puna cena bolje deluju nego oni koji su kupljeni po sniženoj ceni. Placebo može da poboljša učinak sportista; vino ima bolji ukus kada je skuplje, a i lekovi jače deluju ako su skuplje plaćeni. Lek za koji je pacijentu rečeno da deluje stimulativno, zaista tako i deluje – iako je reč o sredstvu za opuštanje. (…) Očekivanja čak mogu i da se prenose: ponašanje sudije u sudnici može da utiče na mišljenje porote. Ova lista može da se nastavlja u beskonačnost.“
„Ali, kako se ta stanja mogu objasniti? Prema mišljenju Irvinga Kirša sa Harvardske medicinske škole, očekivanja kod ljudi neposredno utiču na doživljaj njihovog sopstvenog unutrašnjeg stanja. Onaj ko se udubi u sebe, čuje zapravo odjek svoje predstave o onome što tamo želi da čuje. Ta vrsta introspekcije ima isti značaj kao i traganje za potvrđujućim informacijama. Onaj ko smatra da je progutao posebno stimulativnu tabletu, kreće u potragu za signalima budnog duha, i kao ogledalo te potrage dobija zaista povišenu pažnju.“
„Nisu samo očekivanja faktor koji menja naše opažanje. To mogu da čine i sasvim apsurdne, nevažne ili sporedne informacije. Tako je ispitanicima postavljeno pitanje: Da li je Gandi imao manje ili više od 144 godine kada je umro? Svakome je jasno da su 144 godine nemoguća starost. Ali, ova fantastična vrednost je kod ispitanika automatski stvorila sliku veoma starog čoveka – i tako uticala na njihovu procenu. Oni kojima je pitanje o Gandijevoj starosti postavljano na taj način, u svojoj proceni Gandijeve starosti su dobrano prebacivali 78 godina, koliko je Gandi zaista imao kada je preminuo.“
Merač blefa
A Blik onlajn prenosi da su naučnici uspeli da uz pomoć sprave za tomografiju putem magnetne rezonancije uspeli da otkriju da li igrači pokera blefiraju ili ne. Sprava meri aktivnosti u delu mozga koji je zadužen za predviđanja. To područje je nadležno i za identifikovanje nekog objekta kao čoveka. Ispitanicima je pre partije pokera prikazivana fotografija protivnika – pri čemu su je jedan od protivnika bio i računar. Pokazalo se da pokeraši radije blefiraju kada igraju protiv – ljudi…
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković