Čovek koji je svirao za Koko Šanel

Rano veče u hotelu „Četiri godišnja doba“ u Minhenu. Njega na prvi pogled ne vidite... pijanista u baru, Simon Šot: „Ne može svako da bude pijanista u baru, a reći ću vam i zašto: Ja mogu da sviram i kada neko telefonira ili kuca na laptopu. Niko ne mora da me sluša, ja stvaram zvučni tepih. Onaj ko me čuje – taj to želi. Ko želi – taj me čuje, razumete? Čovek mora biti sposoban da ostane u pozadini. Aplauz? Nema toga!“

Simon Šot je rođen 1917. godine u Bavarskoj. Kao dete je sam naučio da svira klavir – slušajući. Note ni danas ne ume da čita. U svojoj biografiji je opisao kako je postao pijanista u baru: „Ko će kao dete reći da želi da postane pijanista u baru? Deca žele da postanu piloti ili da voze lokomotivu. Ja sam postao ovo sto jesam zahvaljujući nesrećnom slučaju“.

Iz uniforme u noćne klubove

U Drugom svetskom ratu, Šot je bio nemački vojnik stacioniran u Francuskoj. Delio je letke protiv Hitlera i zbog toga bio osuđen na smrt. Pobegao je i sakrio se u Parizu, u lošim noćnim klubovima je svirao klavir i tako preživljavao sve do trenutka dok ga nije zapazio vlasnik tada veoma poznatog „Harry´s New York Bar-a“. Od tog trenutka njegovo sviranje slušali su poznati gosti poput glumca Hemfrija Bogarta, holivudske dive Odri Hepbern i Rite Hejvort i pisca Žana Pola Sartra.

„Koko Šanel je jednom došla do mene i rekla: „Znate li pesmu „I am confessing that I love you“? To je veoma lepa pesma“. Odgovorio sam: „Znam madam, ali za mene je lepa svaka pesma koju mogu da sviram za Koko Šanel“.

Još 1960. godine Simon Šot se iz Pariza vraća u Minhen. Nedugo zatim počinje da svira u hotelu „Cetiri godisnja doba“. Krajem novembra napunio je 92 godine. Uopšte ne razmišlja o mogućnosti da prestane da svira: „To me održava u dobrom zdravlju, to me održava u životu“.

Simon Šot je u međuvremenu postao neka vrsta „hotelskog božanstva“. Veliki broj ljudi redovno posećuje minhenski bar – zbog njega. „Već decenijama, kada dođem u Minhen, dolazim u ovaj hotel. Njegova muzika me fascinira“, kaže jedna gospođa.

Džentlmen starog kova

Mnogi gosti dolaze u hotel „Četiri godišnja doba“, kako bi mogli da posete bar. Florijan Fišer već pet godina pravi koktele u baru. Za to radno mesto prijavio se nakon sto je pročitao knjigu Simona Šota. Jer... Simon Šot piše i krimi romane!

„Gospodin Šot je džentlmen stare škole, dame pozdravlja rukoljubom. Njemu i danas uspeva da bude neodoljiv i to ne samo zbog klavira“, opisuje Fišer.

„Mnogo toga se promenilo ali kada je reč o ljudskim emocijama, razočaranjima, radostima, nadama ili ljubavi – tu se ništa nije promenilo i verovatno se neće promeniti sledećih hiljadu godina“, jedna je od rečenice starog pijaniste.

Simon Šot se nikada ne gura u prvi plan ali je i pored toga veoma vidljiv. Oni koji ga upoznaju neće ga tako brzo zaboraviti.

autori: Berkal Šaron / Željka Bašić Savić

odg. urednik: Nemanja Rujević