Čuvati ljudske živote i zemlju
24. mart 2012.
Tadić je novinarima rekao i da je napad NATO na SR Jugoslaviju 1999. bio protiv Srbije i srpskog naroda. "Sve što činimo u budućnosti treba da bude sazdano na taj način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat, čuvajući iznad svega ljudske živote i našu zemlju", rekao je Tadić povodom 13. godišnjice od NATO bombardovanja. Tadić je rekao i da Srbija sećanjem na poginule "može da produži njihovo postojanje među nama".
Tadić je u Aleksincu, povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, položio venac na Spomen obeležje žrtvama napada na taj grad. Vence su u Aleksincu položili ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.
Aleksinac je 5. aprila 1999. uveče pogođen sa šest projektila i u tom napadu poginulo je 11, a ranjeno 50 ljudi.
Otkriti istinu
Porodice poginulih, predstavnici grada Beograda, udruženja građana i strani ambasadori danas (24.3.) su u Beogradu, povodom 13. godišnjice NATO bombardovanja, položili vence na spomenike poginuloj deci i poginulim radnicima Radio-televizije Srbije.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je nakon polaganja venca na spomenik poginulim radnicima RTS-a rekao da se zna ko je bombardovao RTS-a, ali da je isto tako potrebno otkriti i ko je naredio da poginuli radnici ostanu u zgradi. "Svi mi porodicama nastradalih i javnosti dugujemo da uradimo sve da se zaista otkrije istina i da kao što se zna ko je bombardovao, da se zna ko je naredio da ovi ljudi ostanu ovde i na neki način budu žrtve", rekao je Đilas.
Na spomenik u Tašmajdanskom parku deci poginuloj u NATO bombardovanju vence su položili predstavnici Vlade Srbije, udruženja građana i ambasadori Rusije, Kube i Belorusije.
Srbi nisu zaboravili nijednu žrtvu
Polaganjem cveća na spomenike žrtvama NATO bombardovanja u opštinama na severu Kosova danas je obeležen 24. mart i trinaesta godišnjica bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Obeležavanje tog datuma u sredinama na severu Kosova počela je oglašavanjem sirena za vazdušnu opasnost. Sa skupova održanih u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku upućena je poruka da Srbi nisu zaboravili nijednu žrtvu bombardovanja.
Akcija NATO posle neuspešnih pregovora
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Napadi na SRJ su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
beta/ii/br