Čvrsta ruka „Dinastije Asad“

Asadovog brata Mahera mnogi smatraju sadistom. Postoji i jedan video zapis na kojem se vidi kako svojeručno puca na nenaoružane demonstrante. Maher takođe važi i za pravog vrhovnog komandanta. On je na čelu Republičke i Predsedničke garde, Četvrte tenkovske divizije - a uz sve to ima i sopstvenu tajnu službu. Oni su odani režimu, odlično obučeni i mnogo bolje opremljeni od 300.000 regularnih vojnika.

Maher al Asad je i oformio specijalne snage. Opisuju ga kao izuzetno inteligentnu, dobro organizovanu i okrutnu ličnost. Otac Hafez je još 1970. uredio budućnost „Dinastije Asad“: Bašar, pomalo stidljiv, ali artikulisan politički lider i Maher, grubi izvršilac.

Sa druge strane, dezerteri, a sada pripadnici takozvane Slobodne sirijske armije su skoro isključivo obični vojnici i podoficiri. Prema njihovim sopstvenim i neproverenim podacima ima ih oko 20.000. To nije ni deset odsto od broja vojnika u regularnoj sirijskoj vojsci. Njihova organizacija i oprema znatno su lošiji nego u jedinicama koje su odane Asadu, kojima, zahvaljujući ruskoj pomoći vrednoj milijarde, stoji na raspolaganju bezgranično mnogo oružja i municije.

Vojna akcija protiv Asada bila bi samoubilačka

Akcije protiv ustanika vode Bašarov brat Maher i njihov zet Asef Šavkat, zamenik šefa armije. On je decenijama kontrolisao Liban, koji su okupirale sirijske trupe, a postoji i sumnja da on stoji iza atenata na libanskog premijera Haririja. Porodica Asad pobrinula se da stvari ni slučajno ne bi izmakle kontroli, kaže Hilal Kašan sa američkog univerziteta u Bejrutu: „Sedamdeset procenata oficira koji zauzimaju ključne pozicije u vojsci su iz vladajuće manjine alavita. A o tome se režim pobrinuo decenijama ranije.“

Alaviti pripadaju jednom vidu šiitskog islama i oni čine svega oko 10 odsto sirijskog stanovništva. Oni gospodare zemljom na čelu sa Asadovom porodicom i njihovim krugom moći u politici, službama bezbednosti i državnoj stranci Bat. Dominantna manjina zna šta joj se sprema ukoliko opozicija osvoji vlast. Brutalnost i zastrašivanja oduvek su bile odlike sirijskog režima. Sin Bašar nastavlja beskrupuloznu tradiciju svog oca. Ustanak Muslimanskog bratstva pre 30 godina u Hami krvavo je ugušio bombama. Tom prilikom poginulo je 30.000 ljudi. Sin, danas u Homsu, ne postupa ništa drugačije.

Ali, kada se razmišlja o eventualnoj vojnoj intervenciji, međunarodnoj zajednici je jasno šta znači upetljati se sa Asadovim aparatom moći. Hilal Kašan kaže: „Troškovi i posledice takve jedne intervencije bili bi nesagledivi. Asadova armija mnogo je jača od Gadafijeve. Zato smatram da bi vojna akcija bila samoubilačka.“

Autori: Ulrih Lajdhold, Aman (WDR) / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković