Đelić tražio od EU „do milijardu evra“

Pretpristupne pomoć (IPA), koju odobrava EU, namenjena je za finansijsku podršku zemljama u procesu evrointegracija. U pitanju je fleksibilni instrument koji za cilj ima jačanje institucionalnih kapaciteta, prekogranične saradnje, kao i ekonomskog, socijalnog i poljoprivrednog razvoja u zemljama kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Da bi se zemlje što bolje i pravovremeno pripremile za članstvo u EU, trebalo bi da na raspolaganju imaju povećanu finansijsku podršku Unije, naglasio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On je, na IPA konferenciji posvećenoj održivim rezultatima i izazovima u korišćenju predpristupnih fondova, evropskim zvaničnicima, ali i kolegama iz regiona predstavio dve ideje, koje su, prema njegovim rečima, naišle na odobravanje:

„Prva je da se značajnija finansijska podrška pruži zemljama i pre njihovog ulaska u EU. To bi značilo da bi Srbija iz IPA fondova, umesto sadašnjih 200 miliona, mogla da dobije 300 ili 500 miliona do milijardu evra pomoći i tako na primeren način uđe u EU. Druga ideja je garancija EU za naš budžet, kao bi na tržištu kapitala mogli da se zadužujemo po povoljnijim uslovima, koje dobija i sama EU.“

Finansijska podrška EU zemljama u procesu evrointegracija trebalo bi da bude linearna kako se ne bi dogodilo da, jednom kad uđu u EU, zemlje ne budu spremne da iskoriste značajno veći priliv sredstava, objašnjava Đelić.

Regionalna saradnja ključ

Posle prvobitnog plana koji se odnosio na period od 2007. do 2013. godine, u Briselu su počeli razgovori posvećeni budućnosti IPA fondova. Zarad što efikasnijeg korišćenja ovih sredstava, zemlje Zapadnog Balkana morale bi, više nego ranije, međusobno da razmenjuju iskustva, da određuju nacionalne prioritete, ali i da zajedno rade na regionalnim projektima, smatra Nevenka Savić, direktorka Direkcije za evrointegracije BIH.

„Do sada je evropska komisija značajno usmeravala ovu pomoć, i to je obeležilo prethodni period. Nadam se da bismo u narednom periodu mogli malo da se nametnemo i izađemo regionalno sa nekim predlozima koji su za nas bitni, ne umanjujući značaj onoga što je do sad urađeno“, rekla je za Dojče vele Savićeva na konferencije IPA 2010 u Briselu. Ona je naglasila da iskustvo BiH govori da je zemlji potrebno više resursa i da IPA ne može da odgovori na sve. Istovremeno u BiH postoji kašnjenje u implementaciji dodeljenih sredstava.

Za pomoć je potrebna verodostojna finansijska politika

Da bi zemlje Zapadnog Balkana dobile više bespovratne evropske pomoći, ali i garancije za finansiranje svojih budžeta, preduslov je da imaju transparentne finansijske sisteme, nekorumpirane, kako bi evropski poreski obveznici znali da njihov novac ide u prave namene. Istovremeno ukoliko zemlje regiona pokažu da imaju razumne budžetske deficite, odgovorne penzione sisteme i ne predstavljaju rizik budžetskim mehanizmima u EU, što je bio slučaj sa nekim članicama (Grčka, Irska), budžetske garancije EU bile bi im od velike pomoći. Iako za sad ne postoji institucija kao što je „evropski monetarni fond“ jedno od mogućih rešenja za podršku zemljama u procesu evrointegracija, koje nemaju dijalog sa Međunarodnim monetarnim fondom, mogao bi da bude dijalog sa EU.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević