Šabić za DW: ACTA povređuje prava građana

ACTA, čija je svrha zaštita intelektualne svojine i borba protiv piraterije, naišla je na žestoko protivljenje javnosti u EU zbog odredbi koje omogućavaju drakonske kazne za prekršioce. Ratifikaciju sporazuma, ili odlaganje potpisivanja do daljnjeg, zamrzlo je devet zemalja članica, među kojima i Nemačka i Holandija. Ministarstvo prosvete i nauke Srbije saopštilo je ranije da postoji mogućnost da i Srbija pristupi sporazumu ACTA, ali da taj dokument nije predložen Vladi Srbije na usvajanje. Mnoge zapadne zemlje, među kojima i 22 članice EU, potpisale su krajem januara taj sporazum. EU se od tada suočila sa nekoliko stotina protestnih skupova, peticijom koju je potpisalo oko dva miliona ljudi i javnom osudom potpisivanja sporazuma. Proteste nije izazvala namera da se štiti intelektualna svojina, već način zaštite koji bi vlastima omogućio opasno zadiranje u privatnu sferu građana kontrolom koja dozvoljava i mogućnost nadgledanja njihove elektronske komunikacije.

Srbija će biti u obavezi da usvoji Sporazum ACTA ako on bude prihvaćen u EU, ali neće morati da zanemari svoje propise o zaštiti podataka, rekla je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić. „Kada ovaj sporazum stupi na snagu u EU, a znamo da su ga sada samo EU i 22 članice potpisale, dakle još nije ratifikovan, on će postati deo pravne tekovine EU (aquis). To znači da ćemo morati da uskladimo svoje zakonodavstvo sa ACTA“, rekla je Tontićeva u intervjuu za portal EurAktiv Srbija.

Ispravan cilj, kontroverzno sredstvo

„Taj međunarodni dokument je za svoj cilj postavio nešto sasvim legitimno, jer nije sporno da treba štititi autorska prava i duhovnu svojinu i da to sve države treba da rade.“, kaže za DW Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti: „Isto tako je dobro da one uspostave zajedničke standarde, tj. instrumente koji bi obezbedili koliko-toliko ujednačenu politiku na planu suzbijanja povreda autorskih prava i intelektualne svojine. Problem sa ACTA je u tome što je učinjen pokušaj da se taj dobar cilj ostvari na način koji je blago rečeno kontroverzan, i to u najmanju ruku dvostruko kontroverzan“, rekao je Šabić: „Jedan – za mene posebno zanimljiv – nedostatak ACTA jeste upadljiva, gotovo dramatična netransparentnost u procesu kreiranja tog dokumenta. On je dugo tretiran kao stroga tajna. On je bio dugo nedostupan ne samo najširoj javnosti, već i politički relevantnim krugovima. U SAD ni kongresmeni nisu uspevali da dođu do njegovih aktuelnih verzija, jer su se i verzije tog dokumenta u međuvremenu menjale…“

„Druga kontroverza se pojavila čim se dokument pojavio u javnosti. Ona se ogleda u njegovoj sadržini. Taj dokument je pun prilično fluidnih, rastegljivih, informacija, onakvih koje ne prave razliku između naoko bliskih a zapravo različitih stvari. Objektivno gledano, postoji veliki rizik da on posluži osnova za pretenzije vlasti da dublje zadre u zaštićenu sferu prava građana. To su pretenzije na pristup informacijama o komunikaciji građana – pre svega u elektronskoj sferi – a kao posledica toga može doći do povrede čitavog niza drugih prava. To nigde nije eksplicitno rečeno, ali je fluidno i dvosmisleno formulisano, i otvara mogućnost da se na upravne organe prenesu prava koja su bila rezervisana isključivo za sudove“, upozorava Rodoljub Šabić.

Konačna verzija dokumenta je izazvala žestoke reakcije u velikom broju zemalja, a pet zemalja koje su inicijalno pristupile ACTA su rekle da ga neće ratifikovati u dogledno vreme. Komesar EU za trgovinu Karel De Guht najavio je da će sporazum biti dat na proveru Evropskom sudu pravde. Rodoljub Šabić smatra da ACTA ne bi trebalo da izdrži tu proveru.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević