Šahovske parabole koje niko ne razume

Tekst je toliko zahtevan da probija sve okvire, čega, prosudite sami. Autor Rozvin Finkenceler već godinama svakog petka iznenađuje ljubitelje šaha parabolama koje niko ne razume, ali ih svi vole. Poenta priče i njena veza sa postavljenim šahovskim problemom izbija na videlo tek u poslednjoj rečenici priče, naglo i očekivano, uz puni sjaj pisanja koje nikome nije potrebno, i baš zato privlači pažnju u ovim utilitarnim i funkcionalnim vremenima.

BELI NA POTEZU (Slika iz frankfurtskih novina nije priložena, jer nije ni važna)

„Da se podsetimo: Heraklo je ubio mnogoglavu Hidru, oteo paklenog psa Kerbera i očistio Augijevu štalu bogatu ekskrementima. Pošto je učinio još mnoga herojska dela, za koja bi mu u Germaniji svaka kancelarka dodelila Orden za podvezicu od brilijanata, rubina i safira, spopade ga neka grčkim lekarima nepoznata bolest. Posle skupih ispitivanja, kardiolog ga je poslao urologu, a ovaj, četiri nedelje kasnije, dermatologu. Kada je, posle nekog vremena, trebalo da stigne već do oftalmologa, obuzet srdžbom, tresnuo je posudu sa lekovitim pomadama o zid i odlučio da se obrati pristojnom proročištu u Delfima. Kada je mudra Pitija, sasvim u stilu kancelarijskih konsultacija, krenula da razvlači stvar nadugačko i naširoko, prisutan žrtveni vrč mogao je samo da peva od sreće što je razbesneli gost u paramparčad razbio samo tronožac na kome je stajao a ne i njega samog.

Ropstvo nije odurno

Pošto se Heraklo poslužio nekim ubedljivim formulacijama, kao što je da će napraviti iverje od čitavih Delfa, Pitija je namestila naročit izraz lica i izjavila da on, ako želi da ozdravi, mora u ropstvo i to na tri godine dana. Heraklo se odmah složio sa tim. Trulo bogati naslednici, koji učestvuju u strogo ilegalnim trkama sportskih automobila uzduž i popreko kroz pomenutu Germaniju, isto tako ne bi imali ništa protiv kada bi za kaznu morali da se voze tramvajem, tim izuzetno romantičnim prevoznim sredstvom. No, Heraklo se varao ako je mislio da je ropstvo nešto odurno. Jer, ono u šta se tamo upustio bejahu ponovo herojska dela. Zaista je napravio iverje, ali ne od Delfa, već od jednog finog prosečnog grada, stecišta mnogih pljačkaša. Ubio je jednu džinovsku zmiju i, iz razloga povezanih sa radnim pravom, i jednog vinara. Taj vinar je, pošto centri za zapošljavanje još u staroj Maloj Aziji nisu bili ničemu, već prema potrebama, izvodio prepade na mišićave putnike namernike, oduzimao im oružje, zastrašivao ih i prisiljavao da rade u njegovom vinogradu.

Razmena trikotaže

No, vinar je i sam bio u službi jedne robovlasnice, vesele udovice Lidije, pre nego što je na njegovo mesto stupio Heraklo. Lidija je bila oduševljena novim robom. Ima hroničara koji su tvrdili da je Heraklo nosio ženske haljine, ali zreli čitaoci su znali tada, kao što znaju i sada, šta je to značilo: bila je to ljubavna igra zvana razmena trikotaže. Tokom tri godine, Heraklo je bivao sve zdraviji, pa vlasnici nije preostajalo ništa drugo do da proba sa varijacijama u okviru zavisnosti, te da se uda za stamenog momka.

Opkoljavanje jakih figura nije jednostavno (vidi dijagram), zbog čega je Troickom, da bi pojeo crnu damu, bilo potrebno nekoliko pametnih poteza. Kojih?“