Šarene laže kozmetičke industrije

Stručnjaci upozoravaju da se u ovakvim propagandnim porukama stvari, ne samo ulepšavaju, već da se potencijalni kupci otvoreno lažu. „U pitanju su isključivo marketinški trikovi. Recimo na kvalitet kose ne može da utiče isključivo sredstvo kojom se ona tretira nego način života, ishrane i genetska predodređenost. Ovo sa reklama su samo trikovi“, kaže za Dojče vele dr Milovan Stojiljković iz Laboratorije za fizičku hemiju pri Institutu Vinča.

Nasmejane devojke nam sa reklama blagoglagoljivo saopštavaju da im je kosa smesta dobila volumen, posle samo jednog pranja. Taj mit veoma brzo pada u vodu i to zna svako ko je makar jednom oprao kosu tim pompezno izreklamiranim šamponima. „Mi se smejemo takvim reklamama. Ne možete oprati kosu i dobiti volumen kao da ste izašli od frizera gde ste proveli ceo sat pod haubom i četkom“, priča nam Danijela Milošević iz beogradskog salona lepote „Bjuti haus“.

Kreme koje brišu godine

Druga velika zabluda koju proizvođači kozmetike žele da prodaju kao istinu je takozvani anti-ejdžing efekat, odnosno podmlađivanje kože, od bora na čelu i podočnjaka pa sve do malog nožnog prsta. „Svi tretmani koji se stavljaju na kožu deluju trenutno i kratkotrajno. Takvi preparati moraju da se koriste dugo i svakodnevno da bi se možda videlo neko poboljšanje. Ono što zaista radi posao je laser i mnogo agresivniji hemijski pilinzi. Ili veoma popularne injekcije botoksa i hijaluronske kiseline u kombinaciji sa kremama obogaćenim hijaluronom“, kaže profesionalna kozmetičarka Danijela.

Kreme iz reklama su navodno obogaćene medom, mlekom, jogurtom, bademom, pšenicom, alojom, algama i mnogim drugim milozvučnim prirodnim sastojcima. Međutim, jedan od najvećih problema na koji se nailazi pri kontroli sastava je netačan opis proizvoda, takozvana specifikacija, upozorava dr Stojiljković. „Jedinjenja kojih zaista ima u nekim biljkama uz današnju tehnologiju mogu relativno lako da se sintetišu. Sigurno niko ne uzima prirodne proizvode pa iz njih izvlači potrebne sastojke“, kaže Stojiljković i dodaje da je na kozmetičkim proizvodima pravi sastav često napisan najsitnijim mogućim slovima koja većina kupaca i ne gleda.

Pošto zna za marketinške trikove, Stojiljković se kao kupac, kaže, rukovodi i cenom – pa ne bira ono najskuplje. A ono zaista najbolje i nema potrebe za reklamom jer je, kaže nam Danijela Milošević, rezervisano samo za izuzetno dubok džep. „To su proverene kozmetike kao što su Šisoido, Kanebo ili Klinik kojih kod nas skoro i da nema – osim kod šanera koji donose iz Francuske, Italije ili Nemačke. To, uz marke poput Šanel ili Kristijan Dior, kupuju glumice, estradne umetnice i žene koje mogu sebi tako nešto da priušte. Košta mnogo – ako je neko spreman da za kremicu plati 100 ili 200 evra, može da ima negovanu kožu.“

Istraživanja koja kompanije same plaćaju

Postavlja se pitanje kako proizvođači kozmetike onda mogu pred milionskim auditorijumom i zakonima brojnih zemalja da obmanjuju potencijalne kupce. O tome je nedavno pisao i magazin Cajt visen koji je naveo da velike kompanije finansiraju „naučna“ istraživanja u kojima se njihovi proizvodi po pravilu pokažu kao najbolji i onda se besomučno pozivaju na ta istraživanja. „Velike kompanije imaju sredstava za takva istraživanja koja im idu u korist jer potvrđuju kvalitet njihovih proizvoda – kakav god da je taj kvalitet. Drugo je pitanje da li one zaista stavljaju one komponente koje reklamiraju. Nedavno sam video reklamu u kojoj se kupcima nudi poboljšanje efekata do 86 odsto. Tako nešto izmeriti je potpuno nemoguće“, zaključuje dr Stojiljković razgovor za Dojče vele.

Autor: Nemanja Rujević

Odg. urednica: Željka Bašić Savić