Šešelj - povratak vođe propale ideologije?
3. maj 2011.
Oglas
Pravni tim za odbranu vođe radikala smatra da će odluka Haškog suda na sutrašnjem ročištu biti oslobađajuća. Ukoliko se to desi, Šešelj bi mogao da se vrati u Beograd za nekoliko dana ili eventualno nedelja. Mogućnost Šešeljevog povratka ne isključuje ni njegov politički angažman. Neizvesno je, međutim, na koji način bi Šešeljevo moguće političko uplitanje u srpsku političku scenu uzdrmalo odnose u regionu, imajući u vidu da je do radikalizacije došlo i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
Bogoljub Milosavljević, saradnik beogradskog Centra za antiratnu akciju, kaže da bi, ukoliko bi Haški tribunal doneo odluku prema kojoj bi se Šešelj vratio u Srbiju kao slobodan građanin, njegov povratak svakako odjeknuo ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Njegova pojava, ipak, ne bi trebalo da uzdrma političke odnose Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, smatra Milosavljević. „Politika koju je zagovarao Šešelj, deo je prošlosti tog regiona. To je politika nemira. Ono što je sada u regionu bitno, jeste proces pomirenja i napretka“, ukazuje saradnik Centra za antiratnu akciju.
Povratak Šešelja, kao puka činjenica, ne bi trebalo da utiče na regionalne odnose, sve dok on lično ne bi bio u poziciji da utiče na vlast u Srbiji ili da u njoj učestvuje, smatra Neven Cvetičanin iz Instituta za društvene nauke. „Sve dok bi on bio eventualno opozicioni lider, bez obzira na njegovu kritičku i populističku nastrojenost, on bi u tom slučaju delovao kao neka vrsta ’političkog saobraćajnog znaka’. On bi upozoravao na moguće odrone na političkom putu, odnosno u odnosima u regionu“, smatra Cvetičanin.
„Bomba bačena na septičku jamu“
U Hrvatskoj se „Slučaj Šešelj“ uopšte ne prati, osim kada javnosti zaparaju uši Šešeljeva ismevanja Haškog tribunala. Međutim, kada Tribunal bude izrekao presudu, Šešeljevo kretanje sigurno će izazvati pažnju javnosti, kaže novinarka zagrebačkog „Jutarnjeg lista“ Snježana Pavić. „Ako bude oslobođen, a posebno ako ne bude proglašen krivim za zločine iz optužnice, to će svakako podići tenzije u Hrvatskoj. Ne verujem međutim, da bi Šešeljev povratak na političku scenu mogao da uzdrma odnose u regionu, posebno imajući u vidu sve ono što se dogodilo nakon ’Slučaja Purda’, ali i presude za akciju ’Oluja’“, kaže zagrebačka novinarka.
Ono što sigurno nije isključeno jeste činjenica da bi bilo kakav Šešeljev aktivizam na političkoj sceni stvorio napetu atmosferu u regionu. Neven Cvetičanin ipak podseca da je i dalje pitanje koliko je njegov povratak realan. „Čak i ako on izađe, to će više uticati na unutrašnju političku scenu Srbije. On će da deluje kao ’bomba bačena na septičku jamu’. Na regionalne odnose može da deluje tek na vrlo posredan način, i to kratkoročno. Ti odnosi zavise samo od onih koji vode državnu politiku“, smatra Cvetičanin.
Snježana Pavić isključuje mogućnost da bi Šešelj mogao da se vrati na političku scenu Srbije i da samim tim stvori napetu atmosferu u okruženju. Za takav ishod, on bi, prema njenim rečima, trebalo da postane lider neke velike i jake stranke. Ali, kako hrvatska novinarka kaže, „ovo ipak nisu devedesete godine“.
„Šešelj bi, naprosto, mogao da uzdrma odnose u regionu samo ukoliko bi postao predsednik Vlade Srbije. Mislim da niko ozbiljan ne može to da zamisli. Svi oni političari koji su bili aktivni i devedesetih i danas, poput Stjepana Mesića ili Vladimira Šeksa, svi su oni radikalno promenili svoju retoriku od početka devedesetih do danas. Način na koji su političari tada mogli da osvoje glasove u Hrvatskoj ili u Srbiji, danas je nezamisliv. Radikalna desnica, srećom, danas ne vodi državnu politiku ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji“, kaže Snježana Pavić.
Na region više ne utiču populisti
Atmosfera radikalizma, nacionalizma i kontinuirano opterećenih odnosa neće doprineti ni Srbiji, ni Hrvatskoj, kao ni BiH. Zapadni Balkan mora da gleda napred, smatra Cvetičanin. „U takvoj političkoj orijentaciji nema mesta za Šešeljevu politiku, koja bi svakako bila osuđena na propast. Ona regionu nije potrebna. Pod budnim okom EU nastalo je jedno novo pravilo, a to je da na regionalne odnose ne utiču populisti iz bilo koje zemlje u okruženju. Politika se kroji na relaciji Brisel-Vašington-Moskva, a ne u sedištima vođa propalih ideologija“, zaključuje Cvetičanin.
Odluka u Hagu
Na sutrašnjem ročištu, sudsko veće Haškog tribunala trebalo bi da odluči da li će uopšte biti izrečena presuda Šešelju, bilo kaznena ili oslobađajuća. pošto je optužba iznela svoje argumente. Šešelj je zatražio da njegova odbrana ne iznosi svoje argumente i da se time skrati proces njegovog boravka u Sheveningenu. Sudsko veće Tribunala u Hagu može, međutim da zatraži da Šešeljeva odbrana ipak nužno iznese svoje argumente, što će, u svakom slučaju, produžiti njegov boravak u Sheveningenu, ali ne u nedogled.
Haški sud tereti vodu Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja ratovanja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
Autorka: Tanja Miščević, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Oglas