Šefovi EU diplomatije o Kosovu

Ni ovoga puta ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavorv nije želeo da kaže da li će Moskva u Savetu bezbendosti upotrebiti veto ukoliko Amerika, kako je najavila, u Ujedinjenim nacijama predloži rezoluciju kojom bi se priznala nezavisnost Kosova:

“Nisam video nikakav zvaničan predlog nikakvog dokumenta o kojem bi trebalo glasati, ni od Sjedinjenih Država ni od Evropske unije. Stoga ne treba trčati brže od voza, voz i onako već ide dovoljno brzo. Treba postići rešenje koje bi bilo održivo i koje bi odgovorilo interesima Evrope i Balkana jer bi trebalo da garantuje bezbednost regiona i Evrope. Rešenje na kojem se radi treba da dobije saglasnost svih zainteresovanih strana. Ono ne sme da dovede do novih destabilizirajućih procesa a oni su mogući ukoliko rešenje bude nametnuto. Smatram da Evropljani to odlično razumeju jer oni treba da žive sa Balkanom na ovom kontinentu.”

Šef ruske diplomatije nije želeo da potvrdi da Moskva radi na sopstvenom nacrtu rezolucije za Kosovo. Mi pre svega želimo da utvrdimo u kojoj meri se sprovodi postojeća rezolucija o Kosovu jer ona nije sprovedena u onim elementima koji predviđaju povratak raseljenih ili zaštitu srpske manjine, objasnio je Sergej Lavorv. Stoga smo izdejstvovali slanje misije Saveta bezbendosti koja u Beogradu i Prištini treba da utvrdi stajne stvari, kazao je Lavrov i dodao da se Rusija zalaže za sprovođenje rezolucije 1244 i za ostanak međunarodne civilne i bezbednosne misije na Kosovu. Predsedavajući Evropske unije, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer, se osvrnuo i na položaj Srbije u rešavanju kosovskog pitanja:

“Glavni cilj rešenja za Kosovo mora da bude da garantuje mir i stabinost na Balkanu. To je bitno za ljude u regionu ali je i za nas koji smo u susedstvu, u Evropskoj uniji, izuzetno važno da se tamo ponovo ne jave nemiri i nezadovoljstvo. Stoga možete da nam verujete da Srbiji sigurno ne okrećemo leđa i da je ne prepuštamo samoj sebi već da se, poslednjih meseci možda još intenzivnije, trudimo da Srbiju uključimo u taj proces. Učestalost naših sastanaka sa srpskim liderima poslednjih meseci već dokazuje da smo svesni koji je značaj Srbije i da ćemo nastaviti da u ovom procesu Srbiju vidimo kao centralnog partnera.”

Štajnmajer ovoga puta nije ponovo već ranije iznetu podršku Berlina planu Martija Ahtisarija za nadziranu nezavisnost kao budući status Kosova. U izjavi za “Dojče vele” ministar spoljnih poslova Italije Masimo DAlema prethodno nije želeo da kaže šta očekuje od misije iz Njujorka koja će ove sedmice utvrđivati stanje na Kosovu ali je preneo stav Italije za koji je primetio da je stav većine članica Evropske unije:

„Mi u potpunosti podržavamo srž Ahtisarijevih predloga. To znači da mi podržavamo Ahtisarijev plan za konačni status Koosva. Smatramo da je moguće popraviti Ahtisarijevu platformu po pitanjima koja nisu u vezi sa statusom. To znači zaštitu svih manjina, svetih pravoslavnih objekata... Naše je mišljenje, međutim, da je nezavisnost Kosova neizbežno rešenje. Mislimo da treba da potvrdimo i postignemo taj cilj što je pre moguće kako bismo izbegli destabilizaciju Balkana.“

Italijanski ministar je naglasio da o statusu Kosova Evropska unija pre svega treba da razgovara pre svgea sa Srbijom a tek potom sa Rusijom:

„Kako bi smo pokrenuli Srbiju, prema našem mišljenju, treba da otvorimo vrata Evropske unije Srbiji. Mislim da Srbija ostaje ključna zemlja za region. Stav Italije je da ne želimo da izolujemo Srbiju. Predložili smo da obnovimo evropske pregovore sa Srbijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Moje je mišljenje da je danas, u ovoj teškoj situaciji, delikatnom trenuitku, vrlo bitno poslati Srbiji veoma otvorenu poruku prijateljstva i saradnje o tome zašto zahtevamo od Srbije da prihvati Ahtisarijeve predloge.“

O mogućnosti da Rusija blokira rešenje za Kosovo u Ujedinjenim nacijama Masimo Dalema je za „Dojče vele“ kazao:

„Moje je mišljenje da Rusija može da prihvati ono čemu možemo da se saglasimo sa Srbijom. Ovaj problem je evropski problem. Rusi moraju da shvate da je ovo evropsko pitanje - evropsko u smislu bezbednosti i stabilnosi u Evropi, evropsko u smislu da mi snosimo glavnu odgovornost, mi snosimo glavni teret u regionu. Evropa treba da dostigne konačni status Kosova. Mislim da moramo veoma jasno da kažemo Rusima naš stav. Moramo da budemo jedinstveni kao Evropljani i istovrmeno moramo da budemno otvoreni da poboljšamo Ahtisraijevu platformu po veoma bitnimn pitanjima koja se tiču zaštite manjina i drugih stvari koje su veoma bitne ne samo za Srbiju već i za region Balkana.“

DAlema je prethodno potvrdio da postoje informacije da Rusija priprema svoj nacrt rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti ali o tome nije želeo da spekuliše. On je ocenio da nije verovatno da će dogovor o kosovskom pitanju biti postignut do evropsko-ruskog samita 18. maja. Odvojeno je Slovačka predložila da nacrtom deklaracije za samit Evropske unije i Sjedinjenih Država izričito bude zatraženo da rešenje za status Kosova mora da bude nađeno u okviru Ujedinjenih nacija. Zahtev slovačkog ministra Jana Kubiša podržala je većina članica Unije ali u nemačkom predsedništvu nisu mogli da potvrde da li će on zaista ući u nacrt deklaracije za sastanak na vrhu u Vašingotnu 30. aprila.

Visoki evropski predstavnik Havijer Solana saopštio je da Brisel sa većinskim delom srpskih političara, koji su proevropski orijentisani, svakodnevno sarađuje na članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

„Nastavljamo da Srbima pružamo što je moguće veću pomoć jer su oni budući članovi Evropske unije.“, zaključio je Solana.

Filip Slavković