Šengen i problem izbeglih lica

20ogodišnji Devit iz Bangladeša platio je 10 hiljada dolara da bi ostvario svoj san za boljim životom u Evropi. Četiri meseca proveo je na putu, da bi na kraju završio iza rešetaka u jednom Centru za ilegalne useljenike na slovačko-ukrajinskoj granici. Sudbina hiljada ljudi koji ilegalno preko Ukrajine dolaze iz Azije, sa Bliskog istoka ili iz bivših sovjetskih republika.

Devit kaže da je njegova zemlja siromašna i da ga je otac zamolio da traži posao u belom svetu kako bi pomogao porodici. Njegovo putešestvije završilo se kada ga je slovačka policija uhapsila, zajedno sa ostalih 14 putnika u minibusu koji je trebalo da ih odveze za Austriju. Novac za transfer plaćen je u Moskvi preko nekoliko posrednika

30ogodišnja Sara iz Iraka, kaže da su posrednici beskrupulozna mafija, koja zahteva sve više novca bez ikakvih garancija. Ona je platila 40 hiljada dolara jednoj mreži Sirijaca i Rusa da bi sa ćerkom pobegla iz Bagdada, preko Moskve i Kijeva. Ukrajinsko-slovačku granica važila je dugo za najlakši granični prelaz u istočnoj Evropi. Ali otkako je Bratislava pojačala kontrolu, krijumčarima je otežan rad.

Sara je pukim slučajem dospela u Slovačku, gde je na godinu dana dobila zaštićen status. Politički azil je već teže dobiti. u 2007. Bratislava je priznala samo 12 političkih izbeglica, a 60 osoba je dodelila zaštićen status. Bernard Pricel iz slovačke Službe za migraciju, otvoreno kaže da Slovačka već ima dovoljno problema sa romskom zajednicom, i da zbrinjavanje jednog izbeglice košta šest prosečnih plata.

Bivše komunističke države u istočnoj Evropi nemaju tradiciju prihvatanja izbeglica i ignorišu njihova prava. U 2006. nijedan privedeni ilegalni useljenik nije dobio status žrtve trgovine ljudima, kaže posebna izaslanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Eva Bole. Mladi Devit kaže da će svim sredstvima pokušati da ostane u Evropi, jer u njegovoj zemlji život je nemoguć.