Šengen spreman za povećan broj azilanata

Države članice Evropske unije, potpisnice Šengenskog sporazuma brine povećan broj azilanata, pored ostalog i sa zapadnog Balkana. Taj broj još uvek nije alarmantan, ali EU želi da bude spremna da reaguje, ukoliko to bude bilo potrebno, uključujući i suspenzijom vizne liberalizacije za određene zemlje poput Srbije.

O mehanizmu koji bi omogućio ponovno uvođenje viza za zemlje koje ne uspevaju da reše problem azilanata, razgovarali su početkom sedmice ministri unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije. Svi predlozi, posebno oni koje je iznela Evropska komisija, upućeni su Evropskom parlamentu, koji će o istim raspravljati početkom naredne godine, kaže za Dojče vele, Tanja Fajon izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju.

„To što Evropski parlament traži u celoj proceduri jeste da bude u mogućnosti da odgovori ne zahtev neke države članice Unije da suspenduje vizni režim, a da pri tome pozadina tog zahteva nema političku pozadinu... Mi sada razgovaramo o tome kakvi bi trebalo da budu uslovi za primenu takvog zahteva. Ja mislim i očekujem da ćemo u Evropskom parlamentu o tome raspravljati početkom iduće godine. U slučaju da postignemo saglasnost, taj mehanizam bi mogao biti usvojen u prvoj polovini godine.“

Odluka moguća brzo

Na pitanje da li zaista postoji realna opasnost od ponovnog uvođenja viza za države članice EU, Tanja Fajon odgovara. „Opasnost je oduvek postojala. Prema postojećem kontrolnom mehanizmu, ako bi neke zemlje već danas tražile suspenziju vizne liberalizacije, one bi to mogle učiniti, mada je procedura prilično komplikovana. Mehanizam o kojem sada raspravljamo podrazumeva suspenzija na pola godine. Onda kada budemo imali novi mehanizam, odluka o suspenziji će biti primenjiva u veoma kratkom vremenskom periodu.“

Zato je važno da države čiji građani mogu bez viza da putuju u Šengenskom prostoru, učine sve kako bi sprečile povećanje broja azilanata, kaže Tanja Fajon i upozorava nadležne organe država poput Makedonije i Srbije, da u sprovođenju tih mera vode računa o poštovanju ljudskog prava na slobodu kretanja:

„Čuli smo za neke slučajeve na granicama da se prave razlike na osnovu etničke pripadnosti. To je veoma osetljivo pitanje koje zahteva puno pažnje i mudrosti. Zato je važno da mere koje vlasti sprovode budu u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sa onim što predlaže Evropska komisija.“

Autori: Toni Glamčevski / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković