Šest činjenica o sirijskim izborima

1. Zašto predsednik Bašar al Asad organizuje izbore usred građanskog rata?

Sirijski vlastodržac se, uprkos ogromnoj kritici, čvrsto drži odluke da izbori treba da se održe 3. juna. Izlaznost na birališta bi trebalo da dâ legitimitet njegovoj vlasti, objašnjava Džulijen Barns-Dejsi, ekspert za Bliski istok iz Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR). „To će mu omogućiti da Sirijcima i svetu pokaže da on ima novi mandat i da je pitanje prenosa vlasti na nekog drugog potpuno apsurdno“, ukazuje Barns-Dejsi za Dojče vele. On u svakom slučaju smatra da je taj izborni proces vrsta prevare.

2. Kako reaguju sirijske opozicione grupe?

Sirijska nacionalna koalicija koja okuplja i opoziciju i pobunjeničke grupe smatra da su izbori farsa. „Asadov režim nikada u suštini nije izabran, ali se ta porodična diktatura održava na vlasti već 44 godine“, saopštila je ta organizacija. Pre Bašara je, naime, zemljom vladao njegov otac – Hafez. Sirijska nacionalna koalicija naglašava da u trenutku kada je trećina stanovništva raseljena, istinski izbori ne mogu biti održani.

3. Kako reaguje međunarodna javnost?

Zapad i mnoge arapske zemlje striktno odbacuju izbore. Grupa „Prijatelji Sirije“, kojoj pripadaju Nemačka, Francuska i Sjedinjene Države, osuđuju izbore i smatra da su oni nelegalni jer na taj način rukovodstvo u Damasku krši mirovni sporazum postignut u Ženevi. „Prijatelji Sirije“ smatraju da su ti izbori „parodija demokratije“.

4. Ko su kandidati na izborima?

Na izbornim listićima biće tri imena: aktuelni predsednik Bašar al Asad, bivši ministar Hasan al Nuri i poslanik Maher al Hadžar. Asadov ponovni izbor je gotovo siguran. Barns-Dejsi kaže da Asad time što su u izbornoj trci još dva kandidata signalizira sledeće: gledajte, imamo više kandidata i ovo su legitimni izbori, nije naša krivica ako opozicija odbije da učestvuje. Međutim, kako kaže sirijski aktivista za ljudska prava Mustafa Haid, drugi kandidati na izborima samo su statisti. „Najmanje jedan od njih dvojice izjavio je da je njegov vođa Asad i da će da radi isto onako kako to danas radi Asad“, kritikuje Haid. Predstavnici opozicije u egzilu, i kada bi prihvatili, ne bi mogli da učestvuju na izborima, jer izborni zakon predviđa da oni koji žele da se kandiduju na predsedničkim izborima moraju da poslednjih deset godina žive u Siriji.

5. Gde može da se glasa?

Pošto podeljene pobunjeničke grupe odbijaju da učestvuju na izborima, to znači da samo Sirijci mogu da daju svoj glas i to na teritorijama koje su pod Asadovom kontrolom. A ni izbeglice koje se nalaze unutar ili van Sirije neće moći da glasaju, tvrdi Barns-Dejsi. Mnogi se pitaju zašto uopšte da glasaju kada je Asadova pobeda zagarantovana. Sirijci koji žive u inostranstvu mogu da glasaju 28. Maja, ukoliko su se pre toga registrovali u ambasadama te zemlje. U zemljama poput Libana i Brazila to je izvodljivo, ali Nemačka i Francuska to ne dozvoljavaju. Sirijska nacionalna koalicija pozdravlja odluku tih dveju zemalja.

6. Kakav značaj imaju izbori na dalji konflikt?

Aktivista za ljudska prava Haid smatra da će diskusija u vezi mogućeg političkog rešenja, nakon izbora biti još teža jer Asad, koji na takav način obezbeđuje sebi novi mandat, potpuno zatvara vrata dijalogu. Haid precizira da će se tako, kao jedina preostala mogućnost, samo pojačati borbe. Za Barns-Dejsija su izbori, ako se uzmu u obzir borbe i duboka podeljenost društva, sekundarna stvar. Uticaj na rezultate pre svega će se odigrati na bojnom polju.