Škola demokratije u Banjaluci

„Različitost je prednost, a ne mana. Ona nas treba da nas spaja i obogaćuje“, poručili su studenti iz Podgorice, Željka Ćetković i Vladimir Vučković. Pored toga što su polaznici, oni su i predavači na ovogodišnjoj „Školi demokratije“, gde predstavljaju dokumentarni film „Evropa u mom gradu“, u produkciji Centra za građansko obrazovanje Crna Gora.

„Obrazovanje je od ključnog značaja, posebno za mlade. Samo kroz demokratizaciju možemo da prevaziđemo razlike i srušimo barijere. Odlično je što se mi iz različitih etničkih zajednica srećemo, razgovaramo i pronalazimo rješenja za iste probleme“, kaže Vučković koji uskoro završava master studije iz političkih nauka.

„I dalje prolazimo kroz proces demokratske tranzicije iako je on formalno završen. Neophodno je da građani dobiju prave informacije, da budu upućeni, osvešćeni pojedinci i birači. Moramo još mnogo da učimo o demokratskim vrednostima i principima. Samo tako se mogu izbeći sukobi“, smatra Željka Ćetković.

Sukobi se mogu sprečiti

Fondacija „Fridrih Ebert“, Centar za međunarodne odnose Banjaluka i Centar za međunarodne studije Zagreb, već tradicionalno organizuju „Školu demokratije“, koju pohađaju studenti iz Zagreba, Podgorice, Tuzle i Banjaluke.

„Kada smo počeli pre dvanaest godina s tim projektom, bilo je veoma teško. Dešavalo se da mladi ljudi dolaze sa strahom u Banjaluku. Strahovali su za svoju bezbednost. Čim su se zbližili, postalo im je jasno koliko toga imaju zajedničkog, slušaju istu muziku, isto se oblače, isto razmišljaju... Danas ovde imamo aktivne mlade ljude koji su spremni da kritikuju sebe i svoju stranu, a ne samo onog drugog. Pomak je očigledan, ali još mnogo posla je pred nama“, kaže koordinatorka fondacije „Fridrih Ebert“ u Banjaluci Tanja Topić.

Jedan od predavača je profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Siniša Tatalović. Tema kojom se on bavi jeste multietničnost i prevencija etničkih sukoba: „Pokušao sam studentima da objasnim da su sve evropske zemlje složene u etničkom smislu, ne samo naše. Pored većinskog naroda u tim državama žive i pripadnici manjina. Naravno da je moguće sprečiti etničke sukobe“. Tatalović smatra da se razlike koje postoje u društvu BiH ne smeju zanemariti i prepustiti slučaju. „Ako kroz političke institucije i zakone uskladite interese većine i manjine, izbegli ste sukobe. Ključno je omogućiti prava manjinama da čuvaju svoj identitet“.

Dijalogom do rešenja

Jedan od ciljeva ovakvih susreta jeste da mladi nauče da razvijaju demokratsku diskusiju i kroz nju brane svoja gledišta. Studentkinja politikologije iz Zagreba Ivona Radić kaže da je tokom dosadašnjeg studiranja imala veoma malo prakse. Ovu priliku nije htela da propusti: „O tome učimo na fakultetu, a ovde vidimo kako konstruktivni razgovor funkcioniše u praksi. Možemo čuti razmišljanja vršnjaka, da konfrontiramo stavove i dođemo do nekih zajedničkih zaključaka“.

Ivona je upoznata sa situacijom u Bosni i Hercegovini, veruje da se problemi mogu rešiti, iako su brojni. „U Hrvatskoj nemamo entitete pa se opet ne možemo dogovoriti, u BiH je situacija dosta komplikovanija“.

Sa istog fakulteta dolazi i Nani Klepo, kaže da je socijalnu pravdu moguće postići jedino kroz upoznavanje i dijalog. „Drago mi je što smo došli da vidimo kako mladi žive u našem okruženju. Ovakva iskustva nažalost mnogi nemaju. Ne znam kada će mladi s drugih fakulteta imati ovakvu mogućnost“.

Komunikacija je oruđe i oružje za rešavanje kriznih situacija, a ključnu ulogu ima politički govor, kaže Đorđe Tomić iz Centar za međunarodne odnose Banjaluka i asistent na Fakultetu političkih nauka. On ističe da političari u BiH govore u metaforama koje ništa ne znače.

„Njihove rečenice su visoko simbolične, nema sadržaja koji stoji iza tih apstraktnih riječi. Fraze kao što su 'evropski put' ili 'kucanje na vrata EU', nemaju nikakvo značenje u realnom životu“. Stvarni, opipljivi problemi, po njegovom mišljenju, trebalo bi da budu deo političkog govora, a Tomićev zadatak jeste da na to ukaže polaznicima „Škole demokratije“.

Dominira etnički identitet

Veliki problem na našim prostorima jeste pitanje identiteta – dominira samo jedan, a to je etnički identitet, poručuje psiholog i kolumnista Srđan Puhalo, još jedan od predavača. „Ako život svedemo na etnički identitet, strašno smo osiromašeni. Biti 24 sata Bošnjak, Srbin ili Hrvat je naporno i uzaludno. Kada ste s porodicom trebalo bi da budete roditelj, u društvu ste prijatelj itd. Činjenica jeste da se u BiH sve svelo na etnički identitet. To onemogućava da mnoge demokratske vrednosti dođu do izražaja. Ako i znamo nešto o demokratiji to ne znači da živimo demokratiju“.

Ovogodišnja „Škola demokratije“ se održava od 13. do 16. maja u Banjaluci. Cilj je okupiti mlade ljude s prostora zapadnog Balkana kako bi se dao doprinos razbijanju stereotipa i predrasuda koji su prisutni na ovim prostorima.

Autorka: Aleksandra Slavnić, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković