Škole „oflajn“

Laptop-računari i Ajpedovi su retkost u nemačkim školama – naročito u osnovnim školama kao što je katolička osnovna škola „Majncer“ u Kelnu. Kada nastavnici donose svoje uređaje u školu, stvori se gužva od znatiželjne dece koja žele da ih vide izbliza. Istovremeno, svaka od četrnaest učionica u školi ima računar. Deca mogu da ih koriste za istraživanja i pretraživanje interneta.

Početkom 1990-ih bilo je potpuno drugačije. Tada je vrlo mali broj nemačkih škola imao bilo šta od računara do interneta. Savezno ministarstvo obrazovanja i istraživanja odlučilo j1 1996. da to promeni. Pokrenulo je inicijativu „Škole onlajn“, zajedno sa nemačkom firmom „Dojče telekom“. Cilj je bio osigurati da svaka škola, a u to vreme bilo ih je 35.000, ima pristup internetu.

Zašto stati?

Barbara Zengelhof, direktorka osnovne škole „Majncer“, kaže da je njena škola imala velike koristi od te inicijative. U školi je nameštena mala prostorija za medije i godinama se ugrađuje sve više opreme. „Ne bismo više mogli da radimo bez te prostorije“, kaže Zengelhof. Direktorka ne razume zašto je projekat zaustavljen krajem 2012: „Tehnologija i mediji se razvijaju. Školama kao što je naša trebaće još više pomoći u budućnosti.“

Marija Broš, menadžerka projekta „Škole onlajn“, već je napustila svoju kancelariju u Bonu. Posle 16 godina, odlazi sa pomešanim osećanjima: „Srećna sam što smo bili tako uspešni. Ali trebalo je još puno uraditi.“

Uspeh u fazama

Projekat „Škole onlajn“ dostigao je svoj prvi veliki cilj 2001, pet godina pošto je počeo, svaka škola u Nemačkoj dobila je pristup internetu. Ali, kako se ispostavilo, jednostavno instaliranje računara u škole nije bilo dovoljno. Nastavnici i učenici moraju da znaju kako nove tehnologije funkcionišu i kako se koriste. Tako da je to postala nova misija projekta u 2000-im.

Osoblje koje je bilo podrška predavačima razvilo je onlajn-platforme za učenje i trening projekte za nastavnike. Počeli su sa školama i kasnije uključili vrtiće i profesionalne institucije koje održavaju kurseve i treninge. Posebne ciljne grupe bile su devojke i imigranti.

Jedan od primeraka koji su koristili za pokazivanje je „Lizinet“, onlajn-magazin za devojke i mlade žene. „Lizinet“ je osnovan 2000. i njegovo uredništvo je sedam godina podržavao projekat „Škole onlajn“, dok nisu postali finansijski nezavisni. Direktor „Lizineta“ Ulrike Šmit, žali što se projekat „Škole onlajn“ završio: „Inicijativa je mogla biti nastavljena, sa drugačijim ciljem.“

Misija nije završena

Horst Nisito, profesor medijskog obrazovanja u Ludvigzburgu kaže da je misija projekta „Škole onlajn“ tek trebalo da bude ispunjena. Kaže da postoje drugi, uspešni medijski projekti u zajednici ili u regionu, ali ni jedan nacionalni. „Moramo da razmišljamo o novim načinima da dostignemo održivu medijsku pismenost,“ kaže Nisito. „Ali našim političarima, očigledno, nije dovoljno stalo.“

„Bitkom“, organizacija za unutrašnju trgovinu informacionim tehnologijama, telekomunikacijama i novim medijima, takođe kritikuje odluku da se projekat „Škole onlajn“ okonča. Predstavnik te organizacije Štefan Fisterer kaže: „Proboj napred ovde neće trajati onoliko dugo koliko se nadamo.“

U potrazi za finansijskom podrškom

„Treba nam više zajedničkog rada državnih organa, federalnih država, lokalnih zajednica i privatnog sektora“, kaže Marija Broš, menadžerka projekta „Škole onlajn“. Ona podseća da je „Dojče telekom“ izašao iz projekta pre tri godine i da nije bilo moguće naći novog finansijskog partnera. Sada, u saradnji sa privatnim kompanijama, gradske vlasti Kelna dogovorile su da zadrže računarsku opremu u katoličkoj osnovnoj školi „Maincer“.

Direktorka škole Barbara Zengelhof zahvalna je na pomoći: „Ali para od lokalne zajednice trenutno je malo. Plašim se da će se podrška završiti čim prvi računari počnu da se kvare.“

Autori: Svenja Eing / Ana Bogavac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković