Školski razredi sve šarolikiji - istorija ista

Ufuk i Hakan uče na Institutu za Aziju i Afriku hamburškog Univerziteta. Obojicu interesuje istorija. Ali, prema njihovoj oceni, na nastavi istorije u srednjoj školi na mnoga pitanja oni nisu dobili odgovor: "Skočili smo sa francuske revolucije na nacionalsocijalizam, odnosno samo kratko na Vajmarsku republiku. Ali, ceo period između je nedostajao. Uopšte ne znam kako se Evropa tada razvijala. Ne znam ni moju vlastitu istoriju. Turskog sam porekla, a Osmanlijsko carstvo se ovde na nastavi uopšte ne pominje."

Njegov prijatelj Ufuk istog je mišljenja kada kaže: "Tačno tako. Tek sada, na Univerzitetu učimo osmanlijsku istoriju. Pre toga, od 9. do 13. razreda, samo nacionalsocijalizam…"

Samo nacionalsocijalizam

Nacionalsocijalizam i ubistvo šest miliona Jevreja glavna je tema nastave istorije u Nemačkoj. Politički ekstremizam i antisemitizam kod mladih muslimanske vere ovoj temi daju još veći značaj. Međutim, monotona ponavljanja na nastavi, način na koji se to predaje, izazivaju gotovo alergičnu reakciju mnogih učenika: "Mislim da to samo podstiče antisemitizam, motiviše na antisemitsko stanovište…"

Sebastijan Marks predaje istoriju u školi Johanes Brams na severu pokrajine Šlezvig Holštajn. Prema njegovoj oceni, nije potrebno menjati teme časova istorije, već način na koji se one obrađuju. Igrani filmovi, igrice, istorijski romani, mogli bi da posluže kao osnova za moderno predavanje istorije. Ni temu nacionalsocijalizam on sa svojim učenicima nije obrađivao strogo po nastavnom programu. U središtu nastave nalazila su se lična sećanja, ili kako on kaže, „ispričane priče“: "Bilo je reči o svedocima Drugog svetskog rata i posleratnih godina. Đaci su na početku bili veoma uzdržani, koštalo ih je mnogo snage da o tome razgovaraju sa članovima porodice. Neki su imali sreće - imali su dedu koga su mogli da pitaju…Ali, ne svi…A onda sam im rekao - idite u starački dom, izađite na ulicu ili potražite starije u susedstvu i pitajte. To im je veoma teško palo! A onda smo od svega toga napravili zajednički proizvod. Snimili su intervjue i napravili radio emisiju…"

Bogatstvo porodičnih priča

Nemačko društvo se promenilo, pa i učenici. Koreni učenika nalazili su se u Nemačkoj. Danas u razredima sede deca čiji roditelji dolaze iz 20 i više zemalja. Istoričar Rajner Oliger kaže: "Migracijom se mnogo toga promenilo. Pre 30, 40 ili 100 godina učenicima su roditelji ili deda i baba pričali iste priče koje su kod kuće mogli da čuju i njihovi školski drugovi. Sada to više nije tako. Porodične priče se razlikuju. "

Autor: Ute Hempeman / Mirjana Veljković

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović