Škoti i Katalonci gledaju u Kosovo

Velika Britanija je među prvim evropskim državama priznala nezavisnost Kosova. Međutim, i sama ima problema sa separatističkim tendencijama unutar kraljevstva, pre svega u Škotskoj. Od 2007. godine, manjinsku vladu u tom delu kraljevstva ima Škotska nacionalna stranka, koja se bori za nezavisnost Škotske. Alin Smit, poslanik te stranke u Evropskom parlamentu smatra da je mišljenje MSP veoma značajna za Škote:

„Nismo očekivali da će Sud tako precizno definisati svoje mišljenje. Ova odluka jasno pokazuje da, ako jedan narod, u ovom slučaju narod Kosova, želi da bude samostalan, onda ima pravo i u skladu sa međunarodnim pravom da proglasi nezavisnost. Ova odluka jeste u vezi sa kosovskim stanovništvom, ali, mi koji imamo slične pretenzije, na odluku suda gledamo sa puno interesovanja. Jer ona dolazi od pravnog organa koji je istakao mogućnost samoopredeljenja“, kaže Smit.

Ipak, on naglašava da Škotska i po Ustavu Velike Britanije ima pravo na otcepljenje: „Ako budemo imali referendum i ako naš narod izglasa nezavisnost, bićemo nezavisni. To je u skladu sa međunarodnim pravom što slučaj Kosova potvrđuje. Mišljenje Suda jasno ukazuje da, ako postoji demokratski dijalog i volja za nezavisnošću – ništa to ne može da zaustavi.“

Potreban referendum i dogovor sa Londonom

Škotski parlament jedanaest godina funkcioniše paralelno sa onim u Londonu, a nacionalisti sve glasnije najavljuju referendum o nezavisnosti. Međutim, za tako nešto je potrebna većina u parlamentu, a ta većina još nije na vidiku, kaže Smit. Samo njegova stranka želi nezavisnost, a to je nedovoljno. Ipak, postoji konsenzus o promeni Ustava Škotske koji će možda ići u pravcu nezavisnosti, nada se Smit. On naglašava da nezavisnost mora biti isključivo posledica demokratske rasprave.

Činjenica je da u Škotskoj, tokom poslednjih deset godina, podrška građana nezavisnosti nije prelazila 30 odsto. Osim saglasnosti parlamenta Velike Britanije, Škotska mora da vodi računa i o obnavljanju pregovora sa Evropskom unijom, jer nije 100 odsto sigurno da će automatski postati nova članica. Pogotovo, ako imamo na umu da, recimo Španija, nije priznala nezavisnost Kosova, što bi moglo značajno da utiče i na glas protiv članstva Škotske u evropskoj porodici.

Ali, pre toga, dogodili bi se dugotrajni pregovori sa Londonom oko uslova za otcepljenje – nafta u Severnom moru, podela javnog duga, budućnost odbrane, poreska politika… Zato je otvoreno pitanje da li će Škoti, ako uopšte dođe do drugog kruga, i kada budu videli pod kojim uslovima je samostalnost dozvoljena, i zaista glasati za nezavisnost: „Ovo nije kraj rasprave. Još dosta toga imamo da rešimo. Ali sigurno je da bi Škotsku priznale sve države. U to nema sumnje“, zaključuje Alin Smit razgovor za Dojče vele.

Na sledećoj strani:

Katalonija može da „izbaci“ Španiju iz EU

Katalonija može da „izbaci“ Španiju iz EU

Španija, za razliku od Velike Britanije nije i, sudeći prema izjavama njenih zvaničnika, neće priznati nezavisnost Kosova. Razlog je svakako u tome što i sama ima probleme sa separatističkim pokretima. Jedan od tri krizna regiona je Katalonija gde su nade secesionista podgrejane stavom haškog Suda. To je u razgovoru za Dojče vele potvrdio Pere Aragones, poslanik katalonske stranke Eskuera u pokrajinskom parlamentu.

„Odluka (MSP) se odnosi na proglašenje nezavisnosti, koju je proglasio jedan parlament, u ovom slučaju parlament Kosova, a u pitanju je proglašenje koje nije u skladu sa ustavom Republike Srbije. Ova odluka legitimizuje ideju da, ako postoji demokratska većina i demokratska odluka u slučaju proglašenja nezavisnosti, nijedan Ustav države ne može da spreči otcepljenje.“

Ustav Španije sadrži nekoliko odredbi koje zabranjuju odvajanje španskih regiona od države, a posebno Katalonije. U Članu 8 piše i da vojska ima obavezu da čuva teritorijalni integritet zemlje, naročito u slučaju tendencije ka odvajanju regiona. „Činjenica da sud svojom odlukom kaže da je proces odvajanja demokratski, daje nadu Kataloniji da će proglašenje nezavisnosti Katalonije za nekoliko godina biti priznato od strane međunarodne zajednice“, kaže Aragones.

Katalonija ekonomski vuče Španiju

U Kataloniji je nedavno održan veliki miting prouzrokovan odlukom Ustavnog suda Španije, kojom je zabranjeno korišćenje katalonskog jezika pre španskog. Ustavni sud je odbacio i drugi niz mera kojim bi se uvećala autonomija Katalonije: „Ako hoćemo da se razvijamo kao nacija, to ne možemo u okviru Španije. Jedini način jeste nezavisna država unutar Evropske unije. I ta ideja je sve jača i jača, naročito posle odluke Ustavnog suda Španije.“

Za razliku od stagnacije u Škotskoj, podrška Katalonaca nezavisnosti je u poslednjih nekoliko godina rasla. Ako bi referendum bio uskoro raspisan, 47 odsto ljudi opredelilo bi se za, dok bi 36 odsto bilo protiv samostalnosti. Taj procenat će nesumnjivo preći 50 odsto, kaže Aragones, pogotovo ako „španske institucije nastave da ugrožavaju stepen autonomije koji je razvijan u poslednjih 30 godina još od svrgavanja diktature generala Franka“.

Slučaj Katalonije bi u narednih nekoliko godina mogao lako da postane prvi slučaj da deo jedne države članice Evropske unije proglasi nezavisnost. I za taj slučaj će se, kako je to i do sada u evropskoj praksi bilo, verovatno pronalaziti i primenjivati nova rešenja. „Čak, i ako Katalonija za nekoliko godina proglasi nezavisnost, budući da po sebi ispunjava sve kriterijume za članstvo u EU, naročito ekonomske, može lako da se dogodi da ostatak Španije ne bude primljen – jer ne ispunjava te uslove“, zaključuje Pere Aragones.

Na sledećoj strani:

Sud nikome nije dao pravo na secesiju

Sud nikome nije dao pravo na secesiju

Profesor Majkl Emerson iz Centra za studije evropske politike kaže da mišljenje suda neće preterano uticati na želju za nezavisnošću u drugim regionima, ali da bi separatisti u istočnoj Evropi mogli da pokušaju da iskoriste odluku u svoju korist. Za secesioniste u zapadnoj Evropi, ovo mišljenje ne igra nikakvu ulogu, kaže Emerson.

„U slučaju Škotske – znamo da je decenijama u nazad na britanskom ostrvu ustanovljeno da ako postoji većina koja bi se odlučila za nezavisnost, to će biti poštovano. I to slučaj sa Kosovom ne menja. Isto je i u Kataloniji – lokalno stanovništvo je zadovoljno svojim stepenom autonomije, i ne vidim da će se tu išta menjati“, kaže Emerson za Dojče vele.

Odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu je iznad svega jasna i ne odgovara na pitanje da li neki entitet ili region ima pravo na samoopredeljenje, smatra istraživač u Institutu političkih nauka u Berlinu, Kristijan Šaler: „Pitanje postavljeno sudu nije se ticalo pravnih posledica deklaracije o nezavisnosti, niti se odnosilo na validnost i pravne posledice priznavanja Kosova. Na kraju, sud u Hagu nije da svoje mišljenje o tome da li u međunarodnom pravu postoji odrednica koja garantuje pravo na secesiju“, kaže Šaler.

Problemi na Kavkazu i u Gruziji

On naglašava da je slučaj Kosova specifičan posebno jer su brojne države i UN godinama pokušavale da reše konflikt na drugi način, što nije slučaj u drugim regionima koji bi eventualno tražili secesiju. Međutim, ti drugi regioni su već pozdravili odluku Suda o Kosovu. Naročito su se obradovali u Abhaziji i Južnoj Osetiji, koje su, posle sukoba Rusije i Gruzije, prošle godine proglasile nezavisnost, dok je status Nagorno Karabaha u južnom Kavkazu još otvoren.

Rusija je već najavila da će koristiti ovu odluku suda kako bi opravdala svoju diplomatsku odluku da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, što se odnosi i na ostale de facto države koje nastoje da se izbore za međunarodno priznanje njihovih regiona, kaže Uve Halbah, berlinski stručnjak za Kavkaz: „Najpre očekujemo nova priznanja nezavisnosti Kosova, što će još jače podstaći mnoge regione koji se bore za svoju nezavisnost. Ipak, ne mislim da će ovaj slučaj biti neka vrsta srebrnog metka koji bi pokrenuo nove separatističke pokrete u svetu.“

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević