Španija štedi, narod na ulicama

Ovog petka (30.3.) će to biti i zvanično. Premijer Španije Marijano Rahoj predstaviće budžet za sledeću godinu. Zagarantovani su oštri rezovi, jer se ta zemlja prethodnih godina mnogo više zadužila nego što je to bilo planirano. I zbog toga će vlada u Madridu, a prema izričitim željama Evropske komisije, prošlogodišnji deficit od 8,5 procenata bruto društvenog proizvoda pokušati da smanji na tri odsto u 2013. godini. Španija mora u naredne dve godine da uštedi 60 milijardi evra, a Rahoj govori o usvajanju „veoma oskudnog budžeta“.

Povećanjem poreza, smanjenjem plata i otpuštanjem radnika u javnom sektoru, u budžet bi u 2012. godini trebalo da se slije 35 milijardi evra. Time bi Španija dostigla samo polovinu zacrtanog cilja. Državni službenici i poreski obveznici bi u tom slučaju morali da pritegnu kaiš. Sindikati su odmah reagovali pozivom na 24-časovni generalni štrajk koji je počeo u četvrtak (29.3.).

U igri je zapravo mnogo toga. Ako četvrta najveća ekonomija evro-zone ne bude uspela da zauzda svoje dugove, postoji opasnost da kriza izmakne kontroli. Jer, ako se uzme u obzir to da je španska privreda više nego duplo veća od irske, grčke i portugalske privrede zajedno, to bi značilo da bi Fond za spas evra mogao da bude dobrano preopterećen.

Strah od socijalnog pada

Ušteda u budžetu deo je sveobuhvatnog reformskog paketa, koji zapravo na probu stavlja socijalni mir u zemlji. Proteklih nedelja hiljade ljudi u mnogim gradovima Španije ponovo su izašle na ulice. U Barseloni i Valensiji čak je došlo i do nasilja. Sve su to znaci da je strah od ekonomskog i socijalnog propadanja obuzeo veliki deo građana Španije i da „izuzetno agresivne reforme“, kako ih je javno nazvao ministar privrede Luis de Gindos, postepeno menjaju društvo.

Suština reformskog programa jesu promene na tržištu rada. U to se ubraja lakše otpuštanje radnika kao i fleksibilnost preduzeća. Kompanije će dobiti poreske olakšice, i imaće pravo da radnike drže na probnom radu u trajanju godinu dana i da ih nakon toga otpuste bez otpremnine. I u obrazovanju i u zdravstvenom sektoru takođe će doći do ukidanja radnih mesta.

De Gindos je, najavljujući program reformi, istakao da će se za mlade otvoriti nova radna mesta. A upravo su mladi - studenti i srednjoškolci, protestovali protiv tih planova. Međutim, uprkos svim kritikama i svoj nesigurnosti, španska vlada mora da ostane na kursu programa štednje, jer bi u protivnom ugrozila svoj kredibilitet i kod Evropske unije i na finansijskim tržištima.

Samo pre nekoliko godina, Španija je važila za zemlju turističkog buma. Onda su se naprasno naduvane cene nekretnina, a i sama privreda, rasprsle kao mehur od sapunice. Bio je to udarac od kojeg se zemlja još nije oporavila. Zbog toga što su, potom, mnoge kompanije bankrotirale, Španija je zapala u duboku ekonomsku krizu. Od tada mnogi Španci pogled upiru u pravcu neizvesne budućnosti. Pedeset procenata mlađih od 25 godina je bez posla, a ta tendencija je u porastu. Zato ne iznenađuje činjenica da mnogi Španci svoju sreću pokušavaju da pronađu negde u inostranstvu.

Autori: Ralf Bozen / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković