Španija u izvozu traži spas

Slamke spasa za koje se očajnički drži španska privreda zovu se „Zara“, „Telefonica“, „Santander“. Dok Španiju, nakon pucanja mehura od sapunice na tržištu nekretnina, vrtlog finansijske krize vuče sve dublje, ta preduzeća, zajedno sa fudbalskom reprezentacijom, zaslužna su za dobre vesti. Ona, uprkos krizi, beleže pozitivne izvozne rezultate.

„Telefonica“ je tako postala jedan od najvećih globalnih igrača u telekomunikacionoj branši, a „Santander“ jedan od najboljih bankovnih instituta evro-zone. Posebno uspešan je tekstilni koncern „Inditex“. Poslovnice njegovih ćerki-firmi, među kojima su i „Zara“ i „Massimo Dutti“ mogu se naći na prestižnim lokacijama za šoping širom sveta. „Inditex“ ima više od 5.500 trgovina i zapošljava oko 110.000 ljudi u 82 zemlje.

Od Njujorka do Meke

Ali ne radi se samo o pojedinačnim slučajevima. „Ako govorimo o 'Zari', onda moramo odmah iza nje da spomenemo i 'Mango', 'Desigual', 'Imaginarium'. To su marke koje postaju sve poznatije“, kaže Valter fon Pletenberg, direktor Nemačke trgovinske komore za Španiju u Madridu. Isto tako, ako se spomene „Telefonica“, treba, kaže on, odmah spomenuti i sva ona španska građevinska preduzeća koja posluju širom sveta: „Podzemna železnica u Londonu, podzemna železnica u Njujorku, podzemna železnica u Moskvi, brzi voz između Meke i Medine – svuda u tržišnoj utakmici učestvuju Španci.“

Španski koncerni nisu samo akteri u međunarodnom tržišnom takmičenju, već i na evropskom nivou ostvaruju gotovo rekordan tempo rasta izvoza, ukazuje ekonomista Guntram Volf iz briselske fabrike ideja „Brugel“: „Španska preduzeća su u poslednje tri-četiri godine ostvarila jednu od najviših stopa rasta izvoza u čitavoj evro-zoni“.

Bez koristi za nezaposlene

Uprkos svemu tome, Španija ne može da odahne. Rast spoljne trgovine nije, naime, dovoljan da bi se efikasno suzbila kriza u zemlji. Preduzeća koja izvoze samo su samo mali deo španskog tržišta rada. Ona samo pomažu da se zadrže postojeća radna mesta u zemlji, ali nova radna mesta uglavnom se otvaraju u inostranstvu. Oko 5,5 miliona nezaposlenih Španaca zato gotovo uopšte ne profitira od cvetajućeg izvoza španskih firmi.

Utoliko su uspešni izvozni rezultati važniji kao melem na poljuljano špansko samopouzdanje. U očima stanovništva oni su dokaz da Španija još nešto znači u svetu i da nije država pred bankrotom koja nema preduzetničke snage. Poznati Španci iz područja privrede i politike, spoljnu trgovinu više-manje otvoreno koriste da se distanciraju od drugog evropskog „pacijenta“ – Grčke. Izvoz je tako postao uteha za napaćenu Španiju, četvrtu najveću nacionalnu ekonomiju u Evropi.

Spoljna trgovina – nacionalni prioritet

Taj pozitivan trend se, čini se, nastavlja. Prema najnovijim informacijama Nemačke trgovinske komore za Španiju, u prvom kvartalu ove godine izvoz je porastao za 3,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. Od 2000. do 2011. godine, izvoz u Nemačku porastao je za gotovo 50 procenata, na svetsko tržište čak za 72 odsto. Taj uspeh nije slučajnost. Tražeći nove mogućnosti za rast i pomoć industriji nakon sloma građevinske branše, vlada u Madridu je rast i pomoć spoljnoj trgovini, ugledavši se na velike izvozne nacije poput Nemačke, proglasila nacionalnim prioritetom.

Ekonomista Guntram Volf uveren je, međutim, da se za te uspehe pre svega treba zahvaliti mudroj strategiji preduzetnika. „Ono što sada gledamo manje je rezultat španske privredne politike, a više odraz snage pojedinih preduzeća.“

Kredita ni za lek

Na svetskom tržištu blistaju uglavnom veliki koncerni, španske industrijske perjanice. Manjih i srednjih preduzeća tu gotovo i da nema. Glavna prepreka s kojom se ona suočavaju jeste finansiranje ulagača. Španske firme trenutno imaju velikih problema da dođu do sredstava za finansiranje na tržištu kapitala, a upravo su malim i srednjim preduzećima potrebni krediti kako bi se odvažili na korak preko granice.

Postoje, međutim i druge prepreke. „Jednostavno im nedostaje izvozni kvalitet, znanja stranih jezika, svojevrsna izvozna tradicija“, kaže Valter fon Pletenberg iz Nemačke trgovinske komore za Španiju. To je, smatra on, poveliki zadatak koji stoji pred tom zemljom, ali, pozitivno gledajući, zaključuje: „Španija ima veliki potencijal u srednje-velikim preduzećima“.

Autori: Ralf Bozen / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković