Špijun u poreskoj upravi
9. novembar 2017.
Danijel M. (na naslovnoj fotografiji) će ostati u hronikama špijunskih afera samo kao jedna mala fusnota. On je, naime, zabrljao. Tokom kratkok vremenkog perioda u kome je delovao, dva puta je „bio na zadatku“ – i oba puta je uhapšen. Jedino što je postigao jeste to da su njegove akcije privremeno opteretile nemačko-švajcarske odnose.
U slučaju koji bi mogao da bude i materijal za nekakvu filmsku parodiju o špijunaži, radi se ni manje ni više nego o najbolje čuvanom švajcarskom blagu: o bankarskoj tajni. A dugogodišnji ministar finansija nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija Norbert Valter-Borjans (SPD) stavio je sebi u zadatak da je razotkrije – bar kada je reč o Nemcima koji su ogromna bogatstva sklonili na švajcarske račune, daleko od čiju nemačkih poresknih vlasti.
„Novabo“, kako u glavnom gradu pokrajine Diseldorfu skraćeno zovu tog ministra, proslavio se kao „Robin Hud poreskih platiša“, i to najkasnije od 2010. U godinama koje su usledile on je organizovao otkup ukupno 11 CD s podacima iz Švajcarske i to za milionske svote. Ali bio je to trošak koji se isplatio: prijavile su se čitave brigade utajivača poreza čiji podaci uopšte i nisu bili na CD-ovima. Sve je prosto vrvelo od milionera koji su se sami prijavljivali. Zubari i šefovi uprava raznih preduzeća odjednom su bili spremni da dobrovoljno plate porez koji su godinama utajivali. A sve to zbog Danijela M.
Prvi čin: Čista slučajnost
Priča počinje pre deset godina. Danijel M, u stvari službenik u banci Credit Suisse, a sada optužen kao špijun, jedne večeri 2007, nakon posla odlazi u fitnes-studio „Banane“ u Cirihu. Sa sobom nosi aktn-tašnu i u njoj „škakljiv materijal“: rukom ispisane beleške o nemačkim klijentima u njegovoj banci. Ali – torbu sa zanimljivim i tajnim podacima zaboravlja u fitnes-studiju. Pronalašao ju je jedan kolega iz tog studija i on otada zna što se nalazi u njoj.
Njih dvojica odlučuju od toga naprave biznis. Pritom ih hapšenje šefa Uprave Nemačke pošte Klausa Cumvinkela u februaru 2008. dodatno inspiriše. Razmišljali su ovako: ako nemačko pravosuđe interesuje taj poznati Nemac koji je ilegalno prebacio svoje milione u Lihtenštajn i tako izbegao porez u svojoj zemlji, onda će se nemačke vlasti interesovati i za adrese nemačkih utajivača poreza koji sklanjaju svoj novac u Švajcarsku. I zaista: poreska kancelarija Severne Rajne Vestfalije za te podatke im je platila 2,5 miliona evra. To je bio prvi takav CD koji su nemačke vlasti dobile iz Švajcarske.
Drugi čin: Danijel postaje švajcarski špijun
Ali ova amaterska akcija brzo biva otkrivena. Kada je ciriška policija otkrila velike svote novca na računima običnog službenika, postaju joj jasne dve stvari: ko je prodao tajne podatke i ko je naručio CD – ministar finansija nemačke pokrajine. Danijel M. biva osuđen u Švajcarskoj na 24 meseca uslovno. Za njegovog kompanjona san o brzo stečenom bogatstvu završava se tragično – obesio se u zatvorskoj ćeliji.
Ali za švajcarske vlasti time slučaj nije završen. Oni žele da se dočepaju i kupca CD-a, jer je krađa podataka iz perspektive Švajcaraca – izdaja. A oni znaju ko stoji iza „dila“: to je danas penzionisani pravnik u finansijskoj upravi Severne Rajne Vestfalije Peter Bekhof. On je bio legenda među poreznicima, a njegovo učešće u akciji garantovalo je uspeh „poreskog lova“ na koji su nemačke poreske vlasti i imale pravo. Bankarsku tajnu koju Švajcarci vide kao neku vrstu ljudskog prava, on nikada nije podrazumevao. Švajcarci međutim njegov upad u tajnoviti bankarski svet male alpske države doživljavaju kao ekonomsku špijunažu. Švajcarska obaveštajna služba NDB sada želi da se dokopa Bekhofa: 2012. Za njim je raspisana poternica, a Danijel M. bi u tome trebalo da im pomogne.
Treći čin: Operacija „Kocka leda“
Ne zna se da li je Danijel M. ponudio svoje usluge NDB-u ili su ga oni zavrbovali, ali sigurno je da je on počeo da radi za švajcarsku obaveštajnu službu. Sigurno mu je pritom dobrodošlo to što je, pre nego što se zaposlio u Credit Suisseu, 16 godina radio za – cirišku policiju. Njegov novi zadatak glasi: pronaći „krticu“ u poreskoj upravi nemačke pokrajine.
Čitava ta stvar zaista postaje pravi špijunski triler kada se u nju uključi još jedan agent – ali ovoga puta pravi profesionalac. Nekadašnji nemački top-agent Verner Maus, danas 77-godišnjak, i sam je, naime, bio poreski grešnik čiji su se podaci pod lažnim imenom nalazili na jednom od CD-ova, pa se iz sopstvenog interesa javio švajcarskoj banci USB i ispričao im da poznaje nekoga ko prodaje tajne podatke o klijentima. To je alarmiralo švajcarsku policiju koja je pokrenula akciju pod kodnim imenom „Kocka leda“ i u kojoj je u jednom trenutku 50 službenika ganjalo Danijela, a na koga je Maus ukazao kao na šefa kriminalne organizacije.
Za to vreme, penzionisani nemački agent je, kao učesnik u istrazi istrazi, imao uvid u sva dokumenta i dokazne materijale policije i predao ga, u okviru postupka koji se zbog utaje poreza vodi protiv njega, nemačkom Državnom tužilaštvu. Nakon toga postalo je jasno da će Danijel M. po drugi put biti uhapšen – ovoga puta od strane nemačke policije. I tu je konačno kraj karijere špijuna-amatera koji je prouzrokovao jednu međudržavnu aferu.
Ovog četvrtka (9.11.) Viši zemaljski sud u Frankfurtu izrekao je presudu Danijelu M, pri čemu je on sve priznao. Postalo je jasno koliko je on u suštini amaterski radio i zato ne čudi što on, nakon šest meseci u istražnom zatvoru, više i ne mora iza rešetaka. Presuda glasi: godinu i deset meseci zatvora – uslovno.
Na kraju bi trebalo reći i to da čitava ova priča danas ne bi bila moguća jer švajcarske banke sada, poučene iskustvom, prihvaćaju samo one nemačke klijente koji imaju s čist poreski status. A od januara 2018. nemačke poreske vlasti dobijaće bankarske podatke o Nemcima sa švajcarskim računima – besplatno i automatski.