Špijuni iz klozetske šolje

Već neko vreme traje ispitivanje otpadnih voda u devetnaest gradova Evropske unije i traže se ostaci narkotika u kanalizaciji. Tačnije rečeno, ne samo narkotika, nego i metabolita, dakle materije koje proizvodi ljudski organizam: „Ti metaboliti su najvažniji“, objašnjava Pol Grifits iz Evropskog centra za monitoring narkotika i zavisnosti, „jer po njima znamo da je drogu uzelo ljudsko biće i narkotik nije bio samo bačen“.

Sve je to poznato još od početka devedesetih prošlog veka, ali naučne metode i analize otpadnih voda sve su preciznije. Već u tom eksperimentalnom istraživanju vrlo tačno je utvrđeno ono što se zapravo već zna: da su lučki gradovi Evrope ujedno i glavni centri narkotika. Ali tako je moguće utvrditi i koja droga se uglavnom koristi: tako su se Antverpen u Belgiji, holandski Amsterdam i španska Valensija pokazali kao evropski centri kokaina. Najviši nivo veštačkih droga, dakle amfetamina i metamfetamina nađen je u finskoj metropoli Helsinkiju i Ajndhovenu u Holandiji.

Ovih dana su se naučnici susreli u Lisabonu kako bi ocenili te početne rezultate. Nisu samo naučnici oduševljeni preciznošću dobijenih podataka. Jer, tako se može utvrditi i koja droga se koristi, ali i gde – pa čak i kog dana u sedmici. I druge službe koje se bave narkomanijom dobro znaju da se tu mnogo toga menja i to veoma brzo – čak i brže nego što to uspeju da otkriju policajci i oni koji se bore protiv širenja narkotika.

Karta puteva droge kroz Evropu

Grifits je naučnik i njega pre svega interesuju naučni podaci – ali ti podaci su zaista zlata vredni i za policiju. Jer, kako objašnjava, „nas zanima ono što se događa u uzorku korišćenja kokaina i možemo da vidimo da li se kokain pojavljuje u delovima istočne Evrope gde ga ranije nije bilo. Zato je to vrlo brza tehnika uz čiju pomoć se uočavaju trendovi.“

Dobro je poznato da – gde se trguje drogom, tamo se ona i troši. Povrh toga, kako objašnjava Fej Votson, glavna sekretarka neprofitne organizacije „Evropa protiv droga“ (EURAD), ta metoda omogućava da se brzo pronađu i nove droge koje se pojavljuju na tržištu: „Konzumacija droge se brzo menja, to nije kao kod potrošnje alkohola ili kod pušenja. Trendovi u narkoticima se menjaju veoma, veoma brzo i imamo gomilu novih narkotika na tržištu. Njih za sada ne koristi veliki broj narkomana, ali su dobar pokazatelj onoga što se dešava.“

Privatnost građana?

Zato je za Fej Votson i više nego dragoceno ono što se iz tih nalaza može zaključiti: „Analizom otpadnih voda veoma brzo se može otkriti neka nova droga i kako se ona uzima. Nadzorom i praćenjem scene, to bi potrajalo mnogo duže.“ Ipak, ne svodi se sve samo na aktivnost policije, objašnjava Votson, jer ni ta naučna metoda ne može da pruži odgovor na najvažnija pitanja: zašto ljudi tamo uzimaju tu drogu i koliki je stepen zavisnosti od tog narkotika.

Ali tako se mogu upozoriti i zdravstvene službe koje deluju na tom području da „drže otvore četvore oči“ i da odmah znaju šta se dešava i koji je to narkotik u opticaju. „Na lokalnom nivou bi pogledala da li se korišćenje može ograničiti na neki klub ili područje gde žive ljudi koji aktivno uzimaju drogu. Tako bi se onda mogle pripremiti i lokalne zdravstvene službe za pomoć narkomanima, ali i da se pokrenu preventivne mere i akcije kojima bi se ljudi odvratili od korišćenja droge.“

Iako je naučnik, i Pol Grifits je svestan da je tom metodom dotaknuo osinje gnezdo pitanja privatnosti građana: „Ljudi su prilično nervozni zbog svega toga. Mnogo njih se brine zbog toga što se ljudi špijuniraju kroz njihove klozetske šolje. Ali ono što mi ovde radimo jeste anonimno ispitivanje i otkrivanje problema. Ljudi počinju da shvataju da nam određeni razvoj nauke omogućava stvari koje su u prošlosti jednostavno bile nemoguće. Zato je sledeći korak da se sve to sakupi zajedno, i predstavi političarima. Oni, i svi odgovorni za javne službe, moraju da odluče šta uopšte žele da saznaju od onoga što takva analiza može da utvrdi.“

Autori: Z. Abani / A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković