Šta će biti sa Lisabonskim sporazumom?

Donji dom češkog parlamenta ratifikovao je Lisabonski sporazum 18. februara, ali sada je potrebno da i Senat, odnosno gornji dom parlamenta, tropetinskom većinom potvrdi ovaj dokument nakon čega bi preostao još I da ga predsednika države potpiše.

Češka je poslednja država članica koja se izjašnjava o Lisabonskom sporazumu. Parlamenti 25 zemalja članica EU potvrdili su taj dokument koji bi trebalo da pojednostavi i olakša funkcioniranje Unije, a u 26. članici, Irskoj je umesto izjašnjavanje u parlamentu predviđeno organizovanje referenduma. Nakon onog neuspešnog koji je upriličen prošle godine, organizovanje novog očekuje se na jesen ove godine.

Sporazum mora da potpiše i predsednik

Ratifikacija u češkom Senatu zavisi od pozicije nekoliko poslanika stranke ODS odlazećeg premijera Mireka Topolaneka, koja je podeljena na „evroskeptike i evrofile“. Za okončanje postupka ratifikacije potreban je i potpis evroskeptičnog češkog predsednika Vaclava Klausa, koji je veliki protivnik Lisabonskog ugovora.

Međutim, ako sporazum prođe u oba parlamentarna doma, Klaus neće imati veliki manevarski prostor i teško da će naći način da ne ispoštuje odluku najvišeg predstavničkog tela u zemlji.

Zaseda i ECOFIN

U utorak se u Briselu održava redovni sastanak Saveta za privredu i finansije (ECOFIN), na kojem će učestvovati i ministri finansija zemalja kandidata za članstvo u EU. Reč je o redovnom, tradicionalnom susretu, koji se održava jednom godišnje. Na tom sastanku se raspravlja i ocenjuje napredak u sprovođenju predpristupnih privrednih programa zemalja kandidata.

U Pragu će u četvrtak biti održana dva samita - jedan posvećen uticaju privredne krize na zapošljavanje, a na drugom će biti reči o partnerstvu sa šest „istočnih suseda“.Iako je prvobitno bilo zamišljeno da se na samitu o zapošljavanju pojave čelnici svih 27 zemalja članica, od te zamisli se odustalo, tako da će se na istom pojaviti premijeri Trojke EU (sadašnje i naredne dve zemlje koje će predsedavati EU - Češke, Švedske i Španije). U EU bi ove godine moglo biti „zatvoreno“ oko 3,5 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti naredne godine mogla bi dosegnuti 10 odsto.

U Pragu dva samita

EU u četvrtak pokreće i novi forum za saradnju sa istočnim susedima - tzv. Istočno partnerstvo. Na samitu u Pragu učestvovaće čelnici Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine.

U ponedjeljak će Evropska komisija objaviti svoje prolećne ekonomske prognoze, koje obuhvataju privredni rast, inflaciju, zapošljavanje, dug i deficit javnih uprava u zemljama članicama.

Zastupnici Evropskog parlamenta okupiće se, od ponedjeljka do četvrtka, na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, poslednjem u ovom sazivu. Ove sedmice zvanično počinje i kampanja za izbore za novi saziv Evropskog parlamenta, koji će se održati od 4. do 7. juna.

hina/nj

odg. urednik: S. Bojić