Šta donosi švedsko predsedavanje EU?
1. jul 2009.
U razgovorima evropskih zvaničnika sa premijerom Švedske, Frederikom Rajnfeldom, i članovima njegovog kabineta, još jednom je istaknuto da će borba protiv ekonomske krize i postizanje novog dogovora kada je zaštita klime u pitanju, biti prioriteti EU u narednih šest meseci.
Švedska će imati veliku odgovornost, ali i zadatak da radi na dobrobiti cele Evrope i u interesu 500 milona građana EU. Premijer Švedske, Frederik Rajnfeld, je povodom inauguracije njegove zemlje, kao predsedavajuće EU u narednih šest meseci, istakao da se Evropa trenutno nalazi u najtežoj ekonomskoj krizi koja se pamti u modernim vremenima, kao i da će švedsko, drugo po redu, predsedavanje EU, biti obeleženo rešavanjem problema nastalih usled te krize i pokušajem suzbijanja porasta broja nezaposlenih u 27 zemlja Unije.
Predsedni EK, Žoze Manuel Barozo, kaže da se narednih šest meseci švedskog predsedavanja EU moraju iskoristiti kako bi se Evropa pripremila za „novu ekonomiju“:
„Moramo se pripremiti za povratak normalnom funkcionisanju ekonomije. Mislim da tokom švedskog predsedavanja imamo priliku da se pripremimo za buduću novu ekonomiju, jer ona, posle ove krize neće biti ista. Evropa mora da radi na jednoj otvorenoj, dinamičnoj i konkurentnoj ekonomiji. Evropa mora istovremeno da pruža nove prilike, da bude odgovorna, ali i solidarna.“
Evropa predvodi borbu za zaštitu klime
Šveđani se nadaju i da će se tokom njihovog predsedavanja EU doći do zajedničkog stava, povodom smanjenja emisije štetnih gasova, kao i da će se postići globalni klimatski dogovor na predstojećoj konferenciji UN, koja se povodom klimatskih promena organizuje u decembru u Kopenhagenu.
Švedski premijer, Fredrik Rajnfeld, istakao je da je, kada je klima u pitanju, potrebno pronaći rešenje koje će biti prihvatljivo za sve zemlje i za njihove ekonomije:
„EU je pokazala da može da predvodi akciju zaštite klime, kao i da je moguća koordinacija 27 zemalja u cilju smanjenja emisije štetnih gasova za 20 procenata do 2020. godine. Taj procenat mogao bi biti i 30 odsto, ako bi se dobilo istovetno zalaganje od strane ostatka sveta, pogotovo razvijenih zemalja.“
Konferencija u Kopenhagenu bi tako trebalo da rezultira novim svetskim klimatskim dogovorom koji će zameniti Protokol iz Kjota, čije važenje prestaje 2012. godine.
Potreba za jačom Evropom
EU će tokom švedskog predsedavanja proći i kroz čitav niz institucionalnih promena. Novi Evropski parlament počeće sa radom, biće izabrana nova Evropska komisija, a očekuje se i završetak ratifikacije Lisabonskog ugovora. Evropi su potrebne čvrste institucije, kao bi mogla jedinstveno i jasno da nastupa, u rešavanju unutrašnjih i međunarodnih pitanja. Upravo je Švedska bila inspiracija za neke od najvažnijih evropskih vrednosti, istakao je u Stokholmu, predsednik EK, Žoze Manuel Barozo:
„Švedska je inspirisala mnoge naše vrednosti počev od socijalne pravde, solidarnosti, ljudskih prava, transparentnosti u radu. Siguran sam da će i u narednih 6 meseci to ostati načelni principi funkcionisanja EU. Imam puno poverenje u švedskog premijera i njegov tim, a EK će biti tu da im pomogne u svakom trenutku.“
Upravo bi bliža saradnja evropskih institucija i predsedavajuće EU bila od neprocenjivog značaja za progres cele Evrope, ali i za jačanje „jedinstvenog glasa“ EU , kao jednog od vodećih igrača na međunarodnoj sceni.
autor: Marina Maksimović
odg. urednik: Jakov Leon