Šta je budućnost NATO?

Vojni savez bez zajedničke pretnje izgleda kao fudbalski klub bez terena za igru, ali tim se nije raspao, već je primio nove članove. Ovog vikenda NATO će pozdraviti Hrvatsku i Albaniju, svoje najmlađe članice, piše Frankfurter algemajne cajtung.

U NATO je sada 28 zemalja. U okrilje se vratila i Francuska. Alijansa je u međuvremenu vodila i ratove, najpre na Balkanu, a zatim u Avganistanu. Najnoviji su angažman u borbi protiv pirata, i razmišljanja o novim bezbednosnim rizicima.

Ali, sve izgleda bolje nego što jeste. Samohvala koja će se do subote čuti u Strazburu, Baden-Badenu i Kelu, ne bi trebalo da zavara. NATO je u suštini rastrzan iznutra. Čak i kada desetine hiljada vojnika šalje u akcije, strateškog konsenzusa već godinama nema. Različite interese članica nije lako objediniti.

Svađa oko Kosova

Na samitu NATO, savez će sam sebi izdati naređenje za izradu novog strateškog koncepta. Biće to osnov za vojne planove narednih godina, možda decenija.

Pre nego što je diskusija uopšte i počela, nemački političari već su rutinski davali izjave o tome. Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da NATO ne treba da bude svetski policajac i da bi najbolje bilo da se bavi klimatskim promenama, ili, na primer, nuklearnim razoružanjem - što je preporuka šefa diplomatije Štajnmajera.

Frankfurter algemajne cajtung piše i o svađi u NATO oko generalnog sekretara i Kosova. Još je nejasno hoće li na samitu biti određen naslednik generalnog sekretara Japa de Hop Shefera čiji mandat ističe krajem jula.

Osim toga diplomate pripremaju zajedničko saopštenje u kojem delovi o Rusiji i Kosovu predstavljaju sporne tačke. Kod Kosova, između ostalog, postoji nesloga i oko pitanja koliko brzo NATO treba da redukuje trupe koje su tamo raspoređene.

Slavlje i otrežnjenje na Balkanu

Hrvati i Albanci raduju se zbog prijema u NATO. Makedonija, zbog svađe sa Grčkom oko imena, mora i dalje da čeka. Proširenje na Balkanu ima različita značenja. Dok u Albaniji vlada slavljenička atmosfera, Hrvati smatraju da je pristup NATO nešto što se podrazumeva. Veliki cilj političara u Zagrebu ostaje pristup Evropskoj uniji, iako su pregovori sa Briselom, zbog svađe oko granica sa Slovenijom, trenutno obustavljeni.

U Makedoniji razočaranje: Grčka je blokirala pristup te balkanske zemlje sve dok Makedonija ne promeni ime. Jedan od posrednika Ujedinjenih nacija prošlog meseca izneo je predloge u tom pravcu, što je vlada u Skoplju odbila. Premijer Nikola Gruevski helensku istoriju koristi u političke svrhe.

U Albaniji je pristup NATO euforično proslavljen. Tirana je već danima okićena zastavama NATO članica, dok jedan reflektor osvetljava logo Alijanse na zgradi u kojoj je bilo nekadašnje sedište komunističkog diktatora Envera Hodže. Albanci imaju mnogo više vere u NATO nego u crkve i džamije, prenosi Zidojče cajtung rezultate ispitivanja stanovništva koje je sproveo Galup.

Londonska računica

Na kraju su razlike u Londonu bile manje nego što se mislilo - šefovi država i vlada postigli su dogovor kao što se od njih i očekivalo, sumira Zidojče cajtung rezultate samita G-20. Finansijska tržišta treba strožije da se kontrolišu, borba protiv poreskih oaza je znak u pravcu novih pravila u finansijskom svetu, a čak i zarade menadžera biće ograničene. Političari čak mogu se nadaju i odobravanju od strane demonstranata.

Ali, pokliči učesnika samita još nisu indicija za vrednost predstave. Nema ni jednog šefa vlade na svetu koji će izaći pred kamere i priznati da je promašio. Tako je i kada je reč o samitu za rešavanje finansijske krize u Londonu. Još pre nego što je završen, posmatrači su ga nazvali istorijskim. Istorijski i jeste, pre svega zbog toga što je finansijska kriza gora od svega što je svet u poslednjih nekoliko decenija doživeo, piše Zidojče cajtung.

Pripremila: Vesna Čolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković