Šta je Hrvatima donela Evropska unija?

„Nije se ništa tako značajno promenilo u poslednjih godinu dana od kada smo ušli u Evropsku uniju – ni na bolje, ni na gore. Utisak je da ima malo više reda u nekim segmentima društva, javne službe su možda malo bolje organizovane nego pre, ali radna mesta se i dalje ne otvaraju onakvom brzinom koja nam je potrebna da bi stvari počele da se kreću ka boljem.“

„Znam kako se živi u Nemačkoj. Tamo je standard sasvim drugačiji. Život je skuplji, ali su i veća primanja. Mi u Hrvatskoj smo u katastrofi. Ulazak u EU se na ljudima kao što sam ja, radnicima, nije pokazao kao pozitivno iskustvo. Nije nam ništa bolje. Hvala bogu, imam posao, radim po ceo dan, borim se", kaže Žerard nezadovoljan ekonomskim stanjem u Hrvatskoj.

„Što se tiče nevladinog sektora u kojem radim, mislim da prvih godinu dana u EU nije prošlo dobro. Nismo povukli fondove koje je trebalo, nije bilo nacionalne strategije i radilo se naopako. Dok smo bili u pristupnim pregovorima imali smo ‚batinu‘, a sada se bojim da ‚šargarepa‘ više neće biti dovoljna za neophodne promene.“

„Ovih godinu dana prošlo je relativno dobro. Neke stvari koje je trebalo da budu urađene, napokon su urađene i uvelo se više reda. To je ono što je pozitivno. Negativno je da se ne vide nikakvi ekonomski pomaci. Čini se kao da smo više dali nego dobili. Ipak, vidi se da se uvodi red u javne službe i da se više vodi računa kako se novac troši. Na žalost, o nekom blagostanju još nema govora.“

„Ja u EU ne živim bolje, a tako je građanima. Nemamo posla, na berzi sam već dve godine. Imam 30 godina i mislim da nisam dovoljna mlada da odem da radim u inostranstvo. Smatram da mi EU nije donela ništa naročito i sigurna sam da nam neće biti bolje. Znam, veoma sam pesimistična“, kaže Josipa koja deli sudbinu 306.000 nezaposlenih građana Hrvatske.

„Živimo li bolje u EU? Kako ko! Ja ne tražim mnogo. Moj život je uvek isti, ali imam zeta koji je branitelj. Nakon što je propala firma u kojoj je radio, već tri godine ne radi. On kaže da ima taštu i to je lepo kada imate nekog da vam uskoči u nevolji“, opisuje situaciju u kojoj brojni mladi i dalje preživljavaju zahvaljujući penziji starijih.

„Hrvatska je imala u istoriji problema sa političkom stabilnošću, u tom smislu smo članstvom u EU napravili veliki iskorak. Kod nas tradicionalno ne funkcioniše proces institucionalne izgradnje, izgradnja pravosuđa, negovanje vrednosti, pravednosti i mehanizmi koji to kontrolišu. I na tom području nam je EU mnogo pomogla.“

„U samom školovanju nisam osetila promenu nakon ulaska u EU. Ali juče sam se vratila sa maturske ekskurzije i putovanje je bilo mnogo lakše kada govorimo o prelasku granica. Nije bilo problema ni velikih čekanja.“ Ivana ipak misli da bi mogla da ima konkretne koristi od Unije, prvenstveno kroz studiranje u inostranstvu. To je, kaže, sada sigurno lakše.

„Ulaskom u EU značajno je smanjena mogućnost da postanemo izolovano, zapušteno i granično područje Unije. Očekivanja da će se naši ekonomski i neki drugi problemi brže rešavati, bila je i ostala ukorenjenom navikom. Zagreb je i dalje sklon da očekuje da će Brisel da rešava glavna pitanja. Ulaskom u EU Hrvatska će imati koristi, ali tek na duži rok i na njima moraju svi naporno da rade.“

„Nisam putovala pa nisam preterano osetila ulazak Hrvatske u EU“, kaže novinarka Kristina. Napominje da su ipak profitirali preprodavci automobila koji sada zbog mekog graničnog režima lakše uvoze polovne automobile iz Evrope u Hrvatsku, a onda ih preprodaju u susednoj BiH. „Cene hrane su nešto padale, ali to su samo akcijska, a ne trajna sniženja. Pogotovo kada je reč o prehrambenim proizvodima.“

„Cene su otišle gore. Hrana je nešto pojeftinila, ali su režije poskupele. Možda su od ulaska u EU profitirali mladi koji idu da studiraju u druge zemlje, ali mi stariji nismo. Prvenstveno zbog lakšeg prekograničnog režima sa zemljama-članicama“, tvrdi taj penzioner koji na svom primeru nije doživeo blagodeti članstva u Evropskoj uniji.