Šta je nacionalno kulturno blago?

„Dobra od opšteg interesa treba da budu zaštićena od trgovaca koji ih posle kriju u sefovima ili skladištima“, piše nedeljnik Frajtag o predlogu zakona koji je osmislila nemačka državna sekretarka za kulturu i medije Monika Griters. Umetnine i kulturna blaga kojima bi komisije dale nacionalni značaj tako bi teže mogle da se prodaju van zemlje. Neki kolekcionari i naslednici poznatih umetnika već su u znak protesta povukli umetnine iz galerija i muzeja. List Frajtag se pita: Ko odlučuje šta je nacionalno blago? „Da li ovim projektom stvaramo monstruoznu državnu kulturnu birokratiju čiji troškovi će isisavati sredstava iz budžeta kulturu? To bi bilo veoma neprijatna nuspojava.“

Frajtag pita i sledeće: „Da li koncept nacionalnog blaga uopšte još ima smisla? Pre oko 200 godina nacionalne države su se legitimisale kroz kulturu i zbog toga izgradile sve te velike institucije kao što su muzeji, opere ili pozorišta. U vremenima globalne konkurencije, sve više nestaje uloga kulture u formiranju identiteta, ta uloga ustupa prostor marketingu i njegovoj hladnoj računici. Pravilno bi ovaj poduhvat trebalo da se zove Zakon za eksproprijaciju nacionalnih marketinških sredstava. Ovo, međutim, vodi direktno do pitanja: Šta sa svim kulturnim dobrima pokupljenim širom sveta pre i tokom kolonijalnog perioda? Uskoro će ti predmeti, kao svetska kultura, krasiti novopruski Gradski zamak u Berlinu.“

Libeker nahrihten o predlogu zakona o zaštiti kulturnih dobara piše: „Savezna vlada navodno želi da nemački zakon prilagodi pravu Evropske unije. Ono što će ovaj zakon doneti sa sobom nije samo više birokratije. Zakon će prilično otežati izvoz umetnosti i tako ugasiti veliki deo umetničkog tržišta.“

„Monika Griters obećava da će u praksi i dalje skoro svaki izvoz biti odobren“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Ako je to tako, onda bi to trebalo eksplicitno da piše u zakonu jer inače niko neće znati šta stvarno stoji iza propisa. Koliko stvarno vredi neki slikar može se videti samo na međunarodnom tržištu: to važi za novčanu vrednost kao i za ugled. Ako država želi da stavi šapu na pojedinačna umetnička dela, mora adekvatno da obešteti vlasnike.“

Komentator Lajpciger folkscajtunga daje lakonski odgovor na pitanje šta je nacionalno blago: „Ukratko, to je sve što je na tom spisku. Spisak je kod države, stručnjaci odlučuju šta će se na njemu naći. Na listi bi trebalo da budi radovi koji su doprineli formiranju identiteta regiona. To je suviše uopšteno, podložno istorijskim promenama i može da bude sve i svašta: od Bavarske krigle do orgulja sa severa Nemačke.“

„Uzbuđenje na umetničkom tržištu je preterano jer je status nacionalnog blaga do sada veoma retko dodeljivan“, navodi Frankfurter rundšau. „Taj status ima jedno jedino savremeno umetničko delo. Osim toga, to što je za prodaju nekog umetničkog dela sa spiska u inostranstvo potrebno odobrenje ne znači da je prodaja zabranjena, već da je samo neznatno pojačana kontrola. A s obzirom na pokatkad sumnjive poslove sa umetničkim delima, na drugi pogled, to je dobra ideja.“

Handelsblat je ogorčen iz jednog drugog razloga: „Ovim je ukinuto osnovno pravo na nepovredivost doma. Privatni kolekcionari moraju da prihvate inspekcije, a to su mere policijske države. Monika Griters brani svoj stav političkom frazom: U mojom očima zaštita ne znači eksproprijaciju. Međutim, eksproprijacija – makar delimična – ostaje u njenom zakonu. Ovo je akt političke samovolje, kojim se globalno kretanje umetničkih dela žrtvuje nacionalističkim ciljevima.“