Šta je neophodno da država bude država?

Deklaracijom usvojenom na zasedanju Skupštine Saveta Evrope konstatuje se da je stanje ljudskih prava na Kosovu loše i predlaže se uspostavljanje dijaloga , ali monitoring kao bi na Kosovu došlo do usvajanja određenih standarda. Deklaracija je usvojena juče (22.6.) velikom većinom glasova (78 za i dva protiv), drugog dana zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu. Ona je zasnovana na izveštaju Bjorna fon Sidoua, izvestioca komiteta za politička pitanja Saveta Evrope.

Šef srpske parlamentarne delegacije pri PSSE, Dragoljub Mićunović, okarakterisao je izveštaj nekadašnjeg švedskog ministra odbrane kao uravnotežen i objektivan. „Izveštaj prikazuje da je stanje ljudskih prva na Kosovu gotovo katastrofalno, da tamo postoji odsustvo vladavine prava, da je korupcija gotovo endemska, a da je organizovani kriminal u porastu. Oko 40 procenata ljudi je nezaposleno, postoji trgovina i nasilje na ženama. Dakle, bez obzira na usvojene deklaracija o ljudskim pravima u tamošnjem parlamentu, to je još daleko od svakog mogućeg standarda“, rekao je Mićunović.

U diskusiji koja se vodila među parlamentarcima Skupštine Saveta Evrope, poslanici iz Albanije argumentovali su takvo stanje rečima da je Kosovo mlada demokratija, koja nema dovoljno iskustva i stručnjaka, kao i da se pre radi o opštoj nerazvijenosti nego o gaženju ljudskih prava.

Šta je neophodno da država bude država?

Iako se izveštaj Fon Sidoua nije se doticao pitanja statusa Kosova, jer i sam Savet Evrope primenjuje statusno neutralnu politiku po tom pitanju, on bi mogao biti uzet u razmatranje ukoliko dođe do eventualne rasprave o statusu Kosova pred drugim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije, kaže za Dojče vele Dargoljub Mićunović. On naglašava da je tom deklaracijom Savet Evrope postavio ozbiljno pitanje Evropi:

„To je izveštaj koji alarmira Evropu da je prevashodno potrebno postaviti pitanje: šta je to država, gde ona postoji i šta je neophodno da se bude država?“

Kada je u pitanju status Kosova, Mićunović kaže da sad svi čekaju izveštaj Međunarodnog suda pravde u Hagu i koje će biti njegove preporuke po pitanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Tek će se onda, prema Mićunovićevim rečima, znati jasni okviri u kojima može da deluje i Savet Evrope po pitanju ljudskih prva i Evropska unija po pitanju statusa.

U nastavku:

U kojoj meri je moguća saradnja Beograd i Prištine?

U kojoj meri je moguća saradnja Beograd i Prištine?

Na letnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz regiona Zapadnog Balkan učestvovali su i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, kao i crnogorski premijer Milo Đukanović.

Josipović je tom prilikom, govoreći o situaciji u regionu, izjavio da su hrvatsko-srpski odnosi okosnica regionalne saradnje. Istovremeno, Đukanović je naglasio da Crna Gora nema probleme niti nerešena pitanja sa svojim susedima.

I dok iz same EU uporno naglašavaju da su regionalna saradnja i rešavanje međusobnih sporova jedan od preduslova za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, iz Saveta Evrope pozivaju i Srbe i Albance na neophodan dijalog. Beograd i Priština pozvani su da zauzmu konstruktivan pristup u rešavanju praktičnih problema stanovnika Kosova.

Autorka: Marina Maksimopvić, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković