Šta je protekcionizam?

Protekcionizam označava korake koje preduzima određena država kako bi zaštitila privredu od konkurencije u inostranstvu. To mogu da budu carinske ili poreske mere sa ciljem da se zaštite određene branše ili da se otvore nova radna mesta u zemlji. Posledice mogu biti povećanje cena uvoznih proizvoda - kada na primer police za knjige poznatog švedskog proizvođača nameštaja Ikee ili japanski stereo uređaji odjednom koštaju 30 odsto više.

Zbog privredne krize sve je više zemalja koje pribegavaju protekcionizmu. Tako je u američkom paketu za oporavak privrede najpre bila klauzula „kupuj američke proizvode“. I Francuska se našla na meti kritike zato što je država finansijsku pomoć za proizvođače automobila povezala sa zatvaranjem pogona u inostranstvu i održavanjem radnih mesta u zemlji.

Protekcionizam samo zaoštrava krizu?

Mnogi privredni i finansijski stručnjaci veruju da svetski protekcionizam samo zaoštrava krizu. Protekcionizam se navodi kao jedan od uzroka za svetsku privrednu krizu 30-tih godina proteklog veka, nakon sloma berze. Jer on najviše slabi nacionalnu privredu, između ostalog i zato što cene rastu.

Ekonomista Mil je u 19. veku govorio da trgovinske barijere najviše štete baš onim zemljama koje ih podižu. A mogu da imaju i opasne propratne pojave. Posle kritike američkog paketa pomoći, američki predsednik Barak Obama izjavio je da protekcionizam smatra greškom, pošto bi on mogao da bude potencijalni izvor trgovinskih ratova. U istoriji je često dolazilo do eskalacije takvih sukoba.