Šta je to „islamsko bankarstvo“?

Mihael Saleh Gasner, stručnjak za islamsko bankarstvo, na pitanje da li je utopija verovati da bi takav sistem sprečio svetsku finansijsku krizu odgovara:

„Ne potpuna, naravno. Prvo, zabranjene su kamate na novac. Drugo, oslanja se na islamsko pravo - za pozajmicu se može tražiti novac - učešće u dobiti, kirija. Ali, to mora biti povezano sa nekom stvarnom transakcijom - šta je konkretan posao za koji se uzima novac, gde je ta kuća koja se kupuje?“, kaže Gasner.

To „tačno pogledati“ veoma je važno, jer prema pravilima islamskog bankarstva ne bi došlo do hipotekarne krize u SAD koja je na početku sadašnje sveopšte krize. Da se tačnije pogledalo videlo bi se da u mnogobrojnim slučajevima dužnici uopšte nisu u stanju da otplate kredite. Takođe bi bili sprečeni takozvani „prazni poslovi“ u kojima se ne trguje robama, niti se pružaju usluge na kojima se zarađuje, nego se spretnim ulaganjem kapitala ostvaruju velike zarade. Ili veliki gubici.

Zabranjeno da „novac radi“

Islam zabranjuje da, kako se to kaže, „novac radi“. Ne mogu se finansirati ni poslovi u suprotnosti sa verskim zakonom, šarijom - recimo, trgovanje svinjskim mesom, pornografija ili igre na sreću. Pod tim igrama podrazumeva se ne toliko loto, koliko kockanje na svetskim finansijskim tržištima, odnosno puštanje u promet takozvanih „finansijskih proizvoda“ čiju konstrukciju često ne razumeju ni oni koji trguju njima. Tu Gasner vidi jedan veći problem:

„U principu u privredi nam nedostaje jača etička komponenta. Bez obzira na koji sistem mislimo, neophodno je da se ponovo razmišlja u kategorijama morala“.

Gasner kaže da islamsko bankarstvo nije pravilo ni u islamskom svetu. I tamo je pretežno na snazi zapadni sistem sa kamatama i kreditima. Međutim, građani su svesni odredbi Kurana u vezi sa finansijskim poslovima i insistiraju da banke daju ponude u skladu sa njima. U mnogim arapskim državama, pogotovo u području Persijskog zaliva, učešće islamskih banaka na tržištu dostiglo je 50 procenata.