Šta je to „puna saradnja sa Hagom“?

Početkom ove godine i iz Brisela i iz Beograda je poručeno da će 2011. biti godina velikih izazova, ali i velikih mogućnosti u procesu evrointegracija Srbije. Ukoliko želi da ispuni cilj i kraj ove godine dočeka kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija mora da sprovede niz ozbiljnih aktivnosti. I dok komesar za proširenje Štefan File, i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, naglašavaju da Kancelarija Vlade Srbije za evrointegracija odlično obavlja posao i pokazuje da Srbija ima velike administrativne kapacitete, istovremeno se podseća da pored tehničkih i reformskih pitanja, pred Srbijom, na putu do kandidature, stoje i druga pitanja.

„Moguće je da će Evropska komisija, koja prvenstveno procenjuje tehničku sposobnost Srbije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, reći da je Srbija uradila dobar posao i da je tehnički spremna da počne razgovore o pridruživanju sa EU. Ali onda će na red doći mišljenje zemalja članica, koje moraju da daju svoje ’zeleno svetlo’. Ovde će saradnja sa Hagom i odnosi Srbije i Kosova biti primarni politički faktori koji će odlučiti da li će zemlje članice podržati mišljenje Komisije“, kaže za Dojče vele Direktorka programa za Evropu u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG) Sabina Frejzer za Dojče vele.

Skeniranje napretka Srbije

Evropska komisija je za 12. oktobar najavila prezentaciju novog izveštaja o napretku zemalja u procesu evrointegracija koji bi trebalo da obuhvati i mišljenje o spremnosti Srbije da dobije kandidatski status za ulazak u Evropsku uniju. U međuvremenu, očekuju se junski, a zatim i decembarski izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt, smatra da će za izradu mišljenja o kandidaturi Srbije odlučujuće biti mnoge stvari, a ne samo ili prvenstveno saradnja sa Hagom. „Ključne stvari su zapravo mnogo drugih stvari. Proces dobijanja mišljenja od Evropske komisje je vrlo sveobuhvatan proces kako bi se ’skenirala’ zemlja i njen napredak. Saradnja sa Tribunalom u Hagu je samo jedan deo toga“, podseća Bilt.

Definicija „pune saradnje“

I dok se svi slažu da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ostaje uslov za dalje približavanje Srbije EU, sama definicija „pune saradnje“ se razlikuje. Sabina Frejzer kaže da se je Srbija uspela da napreduje ka EU „zapravo bez pune saradnje“. „U ranijim slučajevima, recimo prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neke zemlje, na prvom mestu Holandija i Belgija, smatrale su da Srbija mora da osigura da se Mladić nađe u Hagu, dok su druge zemlje Unije bile fleksibilnije. O tome će biti mnogo rasprave, a moje je mišljenje da Mladić mora da bude u Hagu pre početka razgovora Srbije o članstvu“, rekla je predstavnica MKG.

Da je na Tribunalu u Hagu i Seržu Bramercu da definišu šta puna saradnja znači, i da to možda neće podrazumevati isključivo Mladića u Hagu, smatra Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku u Briselu. „Svi se fokusiramo na Mladića, ali puna saradnja sa Tribunalom znači mnoge stvari. Nije u pitanju samo predaja ratnih zločinaca, već i upravljanje bezbednosnim strukturama, njihova transparentnost, dostavljanje potrebne dokumentacije Hagu. Bramerc posmatra mnogo stvari, a njegovo mišljenje o napretku Srbije neće zavisti samo od predaje Mladića već i od drugih pitanja“, kaže Roza Balfur.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković